Deklaracija o medijskoj pismenosti

  • Svesni činjenice da savremenim društvom apsolutno dominiraju mediji, shvaćeni u najširem smislu te reči, koji posreduju i kreiraju stvarnost i ključno utiču na odluke, ponašanje i vrednosne norme;
  • svesni činjenice da građani u savremenom dobu moraju imati osnovna znanja i veštine iz oblasti medijskog obrazovanja kako bi mogli donositi kvalitetne životne odluke, u svoju i u korist svog okruženja;
  • svesni da mlade generacije odrastaju uz intenzivno prisustvo raznih medijskih platformi, koje, uz mnogobrojne mogućnosti, nude i izazove i probleme;
  • podstaknuti primerima razvijenih država u kojima medijska pismenost zauzima veoma važno mesto ne samo u obrazovnom sistemu nego i u svakodnevnom životu;
  • ubeđeni u to da visok nivo medijske, kulturne i informatičke pismenosti doprinosi kulturnom bogatstvu, političkoj stabilnosti i ekonomskom razvoju;
  • uvažavajući preporuke o medijskoj pismenosti brojnih međunarodnih organizacija.

Potpisujemo ovu deklaraciju

 

 

POTPISNICI DEKLARACIJE ZALAŽU SE DA

  • Nadležne institucije, pre svega Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo kulture i informisanja i Ministarstvo omladine i sporta, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, RATEL, REM da usklade mnogo puta u javnosti ponovljene zahteve da se medijska pismenost uvrsti na odgovarajući način u obrazovni sistem, odnosno da preduzmu sve potrebne korake kako bi ona zauzela važno mesto u radu predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola, visokoškolskih institucija kao i ustanova kulture, uključujući tu i potrebna istraživanja, oblikovanje i usaglašavanje javnih politika i izradu efikasnih akcionih planova.
  • Potreba za medijskom pismenošću ne podrazumeva samo njeno postojanje u obrazovnom sistemu već bi trebalo i preko specijalizovanih programa, konkursa, projekata i aktivnosti, u kojima aktivno učestvuju REM i RATEL u saradnji sa stručnim organizacijama, sistematski podizati nivo medijske pismenosti u čitavom društvu kroz koncept celoživotnog učenja.
  • Nosioci javnih politika kroz različite programe oblikuju, prate i ocenjuju razvoj profesionalnih i odgovornih medijskih aktivnosti, s ciljem da se zaštiti javni interes i smanji izloženost građana medijima i medijskim sadržajima koji promovišu mržnju, nasilje i retrogradne ideologije.
  • Javni medijski servisi imaju angažovaniju ulogu u razvoju medijske pismenosti, pre svega kroz poštovanje zakonskih obaveza da kreiraju i emituju kvalitetan program u skladu sa visokim profesionalnim i etičkim načelima, ali i da proizvode specijalizovane sadržaje u kojima će afirmisati znanja, veštine i vrednosti koje podrazumeva medijska pismenost, kroz podsticanje građana da razvijaju kritičku svest i prave kritički otklon od neprimerenih, nasilnih, manipulativnih, politički instrumentalizovanih i društveno neprihvatljivih medijskih sadržaja.
  • Predškolske, školske i visokoškolske ustanove organizuju posebnu obuku za svoje nastavno osoblje i podstiču razvijanje znanja iz oblasti medijske i informacione pismenosti, te da njene elemente uvrste u svakodnevni rad.
  • Predškolske i školske ustanove omoguće roditeljima da razumeju i zadovoljavaju potrebe dece koja odrastaju u svetu novih medijskih tehnologija i osposobljavaju ih da kvalitetno, kritički i bezbedno koriste medije, takođe i da podstiču kreativno korišćenje novih medija za promovisanje tolerancije i drugih civilizacijskih vrednosti, a destimulisanšu njihovo korišćenje za širenje mržnje i nasilja.
  • Nadležni organi javne uprave i zainteresovani akteri na javnoj sceni razvijaju programe koji će štititi građane kao korisnike medijskih resursa, sadržaja i usluga. To podrazumeva prilagođavanje zakona i propisa koji će u interesu građana efikasnije odrediti odgovornost oglašivača i distributera u svim aspektima oglašavanja. Uvođenje sankcija za razne vrste manipulativnih radnji trebalo bi da prati razvoj medijske pismenosti i razvija svest građana o uzrocima i posledicama komercijalizacije medijske sfere.
  • Ministarstvo unutrašnjih poslova i pravosudni organi razvijaju svoje mogućnosti za razumevanje novog tehnološkog okruženja i na efikasan način štite korisnike interneta od zloupotreba, posebno ugrožene grupe i pojedinace, kao što su novinari, borci za ljudska prava i pripadnici raznih neprivilegovanih zajednica, što podrazumeva i neprekidnu saradnju sa međunarodnim institucijama i organizacijama.
  • Nadležni organi javne uprave posebnim programima i zakonskim rešenjima podržavaju medije civilnog društva i učešće građana i građanskih organizacija u izradi i primeni medijskih politika koje služe prevazilaženju digitalnog jaza u društvu i to kroz ujednačenu razvijenost infrastrukture elektronskih komunikacija na celoj teritoriji zemlje.
  • Biblioteke i druge “institucije pamćenja” imaju ključni doprinos u razvoju medijske pismenosti i dobijaju neprekidnu i sistematičnu podršku nadležnih organa javne uprave za usklađivanje sa novim tehnološkim mogućnostima i potrebama građana i građanki.

 

Deklaraciju potpisujemo sa željom da se u sprovođenju ovako značajnih zadataka aktivno povežu i sarađuju nadležni organi javne uprave, obrazovne institucije, ustanove kulture, medijska preduzeća, stručne i nevladine organizacije, novinarska profesionalna udruženja, medijski i eksperti za reformu obrazovanja kao i druge zainteresovane ustanove i pojedinci.