VOJVODINA RECOMMENDED U TEMIŠVARU

06.06.2015. Temišvar

VOJVODINA RECOMMENDED među najvažnijim je projektima Pokreta ,,NOVI OPTIMIZAM’’ iz Zrenjanina.

VOJVODINA RECOMMENDED među najvažnijim je projektima Pokreta ,,NOVI OPTIMIZAM’’ iz Zrenjanina. Prošle subote, 6. juna, kulturna ekspedicija Zrenjanina i Vojvodine „preporučila“ je vredan kulturni sadržaj Vojvodine u najvećem gradu Banata, Temišvaru. 

Ovoga puta, činjenica da su Zrenjanin i Temišvar banatski gradovi uticala je i na profil preporuke vojvođanske kulture i turističkih potencijala, ali i insistiranje na ozbiljnijem obnavljanju komšijskih odnosa koji su, iako oduvek prijateljski, u poslednje vreme pomalo zaboravljeni. 

U Temišvar se zaputilo 3 autobusa – dva iz Zrenjanina i jedan iz Novog Sada. Bilo je nekoliko ključnih događaja i povoda, ali na početku svakako moramo izdvojiti nastup zrenjaninskog hora „Prepodobni Rafailo banatski“ u Casa tineretului. Pored toga, hor je nastupio i nešto kasnije na Trgu Slobode, ispred temišvarske Opere i restorana Lloyd, koji se nalazi na tom trgu.

Gosti su sa apsolutnom gostoprimljivošću dočekani od strane Saveza Srba u Rumuniji i domaćina Javora Radenkovića, vlasnika restorana „Lloyd“ u Temišvaru.Događaju su prisustvovali između ostalih i Lazar Manojlović, generalni konzul Republike Srbije u Temišvaru, zatim Vladimir Pavlov, pokrajinski sekretar za nauku i tehnološki razvoj, Branislav Bugarski, pokrajinski sekretar za lokalnu samoupravu i Aleksandar Radonjić, pomoćnik pokrajinskog sekretara za medjuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu.

Nakon kraće šetnje i ručka, domaćinima i prolaznicima iz Temišvara priređen je zanimljiv i raznovrstan program.Pored KUD „Zora“ iz Itebeja i KUD „Pionir“ iz Zrenjanina, na temišvarskom Trgu Slobodenastupio je i gajdaš Vanja Ilijev, a imali smo priliku da čujemo i pankburaše Zbogom Brus Li. Samostalna pozorišna trupa „Tirli-Virli“ izvela je okupljenoj publici dečiju predstavu Radivoja Šajtinca. Glumci Mirjana Šajtinac, Aleksandar Dragar i Mila Jakšić kroz predstavu „Zavičajnu slikovnicu“ prikazali su nam sliku i priliku banatskih kuća, dvorišta, polja i ulica.

Važan deo programa na trgu bila je gastronomska prezentzacija „Mrkšićevih salaša“, koju je ovog puta zastupao lično vlasnik Vojislav Mrkšić. Pored toga, na trgu su prezentovani i suveniri „Lala i Sosa“ štamparije Diginet (suvenirnica će uskoro biti otvorena u centru Zrenjanina). Cilj ove prezentacije između ostalog bila jepromocija ključnih potencijala Banata, a to su bicikl i brod, koji predstavljaju ne samo prevozno sredstvo već turistički potencijal Begeja koji povezuje Temišvar i Zrenjanin, kao i biciklističke staze koja će uskoro pratiti ovu reku. 

Na kraju dana, program je nastavljen u obnovljenom bastionu „Marija Terezija“, kada su prezentovane izložbe najstarije pozorišne sale na ovim prostorima, sale Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“ iz Zrenjanina i radovi karikaturiste Konstantina Grosua. Prezentovani su i: Časopis za savremenu kulturu Vojvodine „Nova misao“, „Sterijino pozorje“, „Matica srpska“, „Zavod za kulturu Vojvodine“, „Vojvođanski magazin“, Studentski kulturni centar iz Novog Sada.

Igrom slučaja, imali smo priliku da čujemo i tri etnologa. Branka Babić, etnološkinja Narodnog muzeja Zrenjanina, i njena koleginica Bojana Vidović, prezentovale su nominaciju Narodnog muzeja Zrenjanina za nagradu „Evropski muzej godine“. Branka i Bojana prezentovale su nam svoju posetu Glazgovu, a kako je rečeno, već sama nominacija predstavlja veliki uspeh.

Ljudmila Šajtinac, etnološkinja, osvrnula se na sopstveni ciklus fotografija na temu Banata i knjigu  novih banatskih bajki „Dilinkuca“, delo poznatog pisca, pesnika, prozaiste i dramaturga, Radivoja Šajtinca. Njegova ćerka Ljudmila knjigu je obogatila svojim fotografijama, o kojima nam je ponešto ispričala, a pročitala je i jednu bajku iz knjige „Dilinkuca“. Knjiga o Banatu, sudbinama, porodicama i sećanjima na detinjstvo pisana je arhaičnim dijalektom koji čuva dragocene uspomene od zaborava. „Dilinkuca“ je objavljena u izdanju Biblioteke "Branko Radičević" iz Žitišta.

Treći etnolog po redu, Branislav Milić, etnolog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin, prezentovao je svoje istraživanje narodnog graditeljstva Rumuna u selima srednjeg Banata, čime je prikazao i kulturu stanovanja rumunskog stanovništva.

Na kraju, Rale Milenković izveo je svoju čuvenu monodramu „Naši dani“ 1506. put.

Još jednom, projekat „Vojvodina recommended“ umrežio je međuregionalne učesnike i promovisao primere dobre prakse radi razmene iskustava i kulturnih programa. Učestvovali su glumci, muzičari, kulturno-umetnička društva, etnolozi, individue i institucije, ali i velik broj privrednika i preduzetnika.

Projekat je podržan od strane Vlade AP Vojvodine. Nastavak programa „Vojvodina recommended“ nastavljamo u Beču, u septembru ove godine.