VOJVODINA RECOMMENDED među najvažnijim je projektima Pokreta ,,NOVI OPTIMIZAM’’ iz Zrenjanina. Prošle subote, 6. juna, kulturna ekspedicija Zrenjanina i Vojvodine „preporučila“ je vredan kulturni sadržaj Vojvodine u najvećem gradu Banata, Temišvaru. 

Ovoga puta, činjenica da su Zrenjanin i Temišvar banatski gradovi uticala je i na profil preporuke vojvođanske kulture i turističkih potencijala, ali i insistiranje na ozbiljnijem obnavljanju komšijskih odnosa koji su, iako oduvek prijateljski, u poslednje vreme pomalo zaboravljeni. 

U Temišvar se zaputilo 3 autobusa – dva iz Zrenjanina i jedan iz Novog Sada. Bilo je nekoliko ključnih događaja i povoda, ali na početku svakako moramo izdvojiti nastup zrenjaninskog hora „Prepodobni Rafailo banatski“ u Casa tineretului. Pored toga, hor je nastupio i nešto kasnije na Trgu Slobode, ispred temišvarske Opere i restorana Lloyd, koji se nalazi na tom trgu.

Gosti su sa apsolutnom gostoprimljivošću dočekani od strane Saveza Srba u Rumuniji i domaćina Javora Radenkovića, vlasnika restorana „Lloyd“ u Temišvaru.Događaju su prisustvovali između ostalih i Lazar Manojlović, generalni konzul Republike Srbije u Temišvaru, zatim Vladimir Pavlov, pokrajinski sekretar za nauku i tehnološki razvoj, Branislav Bugarski, pokrajinski sekretar za lokalnu samoupravu i Aleksandar Radonjić, pomoćnik pokrajinskog sekretara za medjuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu.

Nakon kraće šetnje i ručka, domaćinima i prolaznicima iz Temišvara priređen je zanimljiv i raznovrstan program.Pored KUD „Zora“ iz Itebeja i KUD „Pionir“ iz Zrenjanina, na temišvarskom Trgu Slobodenastupio je i gajdaš Vanja Ilijev, a imali smo priliku da čujemo i pankburaše Zbogom Brus Li. Samostalna pozorišna trupa „Tirli-Virli“ izvela je okupljenoj publici dečiju predstavu Radivoja Šajtinca. Glumci Mirjana Šajtinac, Aleksandar Dragar i Mila Jakšić kroz predstavu „Zavičajnu slikovnicu“ prikazali su nam sliku i priliku banatskih kuća, dvorišta, polja i ulica.

Važan deo programa na trgu bila je gastronomska prezentzacija „Mrkšićevih salaša“, koju je ovog puta zastupao lično vlasnik Vojislav Mrkšić. Pored toga, na trgu su prezentovani i suveniri „Lala i Sosa“ štamparije Diginet (suvenirnica će uskoro biti otvorena u centru Zrenjanina). Cilj ove prezentacije između ostalog bila jepromocija ključnih potencijala Banata, a to su bicikl i brod, koji predstavljaju ne samo prevozno sredstvo već turistički potencijal Begeja koji povezuje Temišvar i Zrenjanin, kao i biciklističke staze koja će uskoro pratiti ovu reku. 

Na kraju dana, program je nastavljen u obnovljenom bastionu „Marija Terezija“, kada su prezentovane izložbe najstarije pozorišne sale na ovim prostorima, sale Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“ iz Zrenjanina i radovi karikaturiste Konstantina Grosua. Prezentovani su i: Časopis za savremenu kulturu Vojvodine „Nova misao“, „Sterijino pozorje“, „Matica srpska“, „Zavod za kulturu Vojvodine“, „Vojvođanski magazin“, Studentski kulturni centar iz Novog Sada.

Igrom slučaja, imali smo priliku da čujemo i tri etnologa. Branka Babić, etnološkinja Narodnog muzeja Zrenjanina, i njena koleginica Bojana Vidović, prezentovale su nominaciju Narodnog muzeja Zrenjanina za nagradu „Evropski muzej godine“. Branka i Bojana prezentovale su nam svoju posetu Glazgovu, a kako je rečeno, već sama nominacija predstavlja veliki uspeh.

Ljudmila Šajtinac, etnološkinja, osvrnula se na sopstveni ciklus fotografija na temu Banata i knjigu  novih banatskih bajki „Dilinkuca“, delo poznatog pisca, pesnika, prozaiste i dramaturga, Radivoja Šajtinca. Njegova ćerka Ljudmila knjigu je obogatila svojim fotografijama, o kojima nam je ponešto ispričala, a pročitala je i jednu bajku iz knjige „Dilinkuca“. Knjiga o Banatu, sudbinama, porodicama i sećanjima na detinjstvo pisana je arhaičnim dijalektom koji čuva dragocene uspomene od zaborava. „Dilinkuca“ je objavljena u izdanju Biblioteke "Branko Radičević" iz Žitišta.

Treći etnolog po redu, Branislav Milić, etnolog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin, prezentovao je svoje istraživanje narodnog graditeljstva Rumuna u selima srednjeg Banata, čime je prikazao i kulturu stanovanja rumunskog stanovništva.

Na kraju, Rale Milenković izveo je svoju čuvenu monodramu „Naši dani“ 1506. put.

Još jednom, projekat „Vojvodina recommended“ umrežio je međuregionalne učesnike i promovisao primere dobre prakse radi razmene iskustava i kulturnih programa. Učestvovali su glumci, muzičari, kulturno-umetnička društva, etnolozi, individue i institucije, ali i velik broj privrednika i preduzetnika.

Projekat je podržan od strane Vlade AP Vojvodine. Nastavak programa „Vojvodina recommended“ nastavljamo u Beču, u septembru ove godine.