Dobar primer Novog optimizma 2017: Corax u CZKD-u

12.12.2017. Beograd

9. decembra 2017. godine u Beogradu u Centru za kulturnu dekontaminaciju održan je susret sa prijateljima i podržavaocima rada Coraxa povodom svečanog proglašenja laureata nagrade „Dobar primer Novog Optimizma“. Učesnici programa govorili su o Coraxovim karikaturama kroz prizmu nacionalizma i populizma.

Skupština „Novog Optimizma“ jednoglasno je donela odluku da ovogodišnju nagradu „Dobar primer Novog Optimizma“ dodeli karikaturisti Predragu Koraksiću Coraxu. Tradicionalno, Nagrada se dodeljuje osobama ili organizacijama koje svojim delovanjem i inicijativom daju dobar primer zajednici i društvu.

 

U subotu, 9. decembra 2017. godine u Beogradu u Centru za kulturnu dekontaminaciju održan je susret sa prijateljima i podržavaocima rada Coraxa povodom svečanog proglašenja laureata nagrade. Učesnici programa govorili su o Coraxovim karikaturama kroz prizmu nacionalizma i populizma, dve velike teme koje su obeležile ne samo poslednje decenije na našim prostorima, već i skoro svaku Coraxovu poslovično kritički nastrojenu ilutraciju.

Učesnici programa bili su: Predrag Koraksić Corax, karikaturista, laureat nagrade „Dobar primer Novog Optimizma“; Ivan Čolović;  za ljudska prava; Branka Prpa, istoričarka;  Mijat Lakićević, novinar „Novog magazina”;  Igor Galo, glumac, reditelj, producent; autor filma „Corax“; Program je vodio Željko Bodrožić, glavni i odgovorni urednik nedeljnika „Kikindske" i potpredsednik NUNS-a.

Na skupu je premijerno pušten kratkometražni film Igora Gala Corax” koji je snimljen 2010. godine na Braču (Hrvatska). U filmu, kroz intimni razgovor sa jugoslovenskim glumcem, prikazan je portret cenjenog srpskog karikaturiste.

"Veliko hvala na nagradi, ja sam dobitnik brojnih priznanja nevladinih organizacija i nadam se nema više ni jedne nevladine organizacije koja ima nameru da mi dodeli neku nagradu", rekao je šaljivo Koraks.  

Ima li nade i hoće li, kako je Koraks rekao, karikaturisti u budućnosti imati mnogo posla, pitao je Ivana Čolovića moderator diskusije Željko Bodrožić.

„Ja bih tu verovao Koraksu“, bez dvoumljenja se složio Čolović, dok je što se tiče nade bio oprezan.

- Kao neki novi optimista, verujem da nade ima a da li će se ona ostvariti, da li Srbija u budućnosti neće toliko ličiti na Koraksove karikature, to ne možemo znati“, konstatovao je. Čolović je onda podsetio da je naslov tribine „Nacionalizam i populizam u Koraksovim karikaturama“, te da je stoga kao dobar đak razmišljao o tome i zaključio da opravdano možemo reći da je Koraks svojim karikaturama na ove pojave u Srbiji reagovao.

- Zahvaljujući njegovim karikaturama mi vidimo kako i u kojim oblicima se javlja nacionalizam i populizam u Srbiji. Ali ono što je važno jeste da Koraks nije ilustrator ideja, nego on nama svojim karikaturama nudi nešto što se nekad zvalo studije karaktera.

Mi vidimo da nacionalizam i populizam počiva na određenoj vrsti ljudi, određenim karakterima, određenim tipovima. NJegove glavne ličnosti, od Miloševića preko Šešelja, Tadića, Mire Marković, do Vučića su ideološko – politički skoro iste. Sve vam je to varijanta nacionalizma i populizma. Ali, ako ih posmatrate kao ljude videćete da su to veoma različite ličnosti, da ih je Koraks predstavio, kao posebne slučajeve. Potpuno ih je individualizovao. To se vidi na njegovim slikama gde je predstavio glavne junake naše scene već 30 godina. Svi su oni ideološki manje više isti ali karakterno su to različiti svetovi, međusobno suprotni,“ konstatovao je Čolović , pa nastavio:

„Eto, videli smo kako je Koraks prikazao Miloševića kao autistu, čoveka koji živi u distanci od realnog sveta. I, do toga je, kako je i sam Koraks rekao, došao slučajno - tako što mu je jednom crtom zatvorio oči i dobio na taj način pravog Miloševića - potpuno zatvorenog u sebe, introvertnog tipa.

Potom je publici pojasnio kojim likovnim sredstvima se Koraks poslužio da bi dočarao srž Vučićevog karaktera:

„Dao mu je izbuljene oči. Za razliku od zatvorenog Miloševića, sa sklopljenim očima, bez očiju, ovaj je buljav. Onda se dobija taj smisao – čoveka, čije su oči iz orbite izišle. One su ispred njega. Naročito se to u ovim poslednjim karikaturama izrazito pojavljuje, taj ekstrovertni, napadni, među nas ubačeni Vučić. Naš šef. Naš genije.... Ne možemo reći da je to nacionalizam. To ne. To je Vučićizam. To je on. Mi sada živimo u tom znaku, zaključio je Ivan Čolović deo svog izlaganja.

Mijat Lakićević, koji je s Koraksom prijatelj 40 godina je istakao da je zadivljen njegovim karikaturama zato što su one poziv na slobodu, ali i Koraksovom radoznalošću da ih pravi za, recimo Ekonomsku politiku, jedne od prvih nezavisnih medija ovde.

Istoričarka Branka Prpa, uz čiju je saradnju nastala Koraksova knjiga "Davno prošlo vreme", navela je da Predrag Koraksić inakrnira borbu novinara za demokratsko društvo i ideju kritike postojećeg sistema.  

"Na ovim prostorima se dogodio ratni zločin u dogovorenom ratu, jer Jugoslavija nije nestala tokom Bartolomejske noći, već dogovorom, ali tu su se pojavili pojedinci i grupe koje dokazuju veličanstvo ljudskog bića. Koraks je obličavao nas kao građane, ali i jednu novu snagu koja je temelj demokratije, a to je javnost ", rekla je Prpa.  

"Ne znam zašto ova nagrada Korkasu nije dodeljena ranije, moglo je to pre 13, 20 godina. Našom nagradom mi nastojimo da popularišemo laureata, ali njemu to nije potrebno, hvala mu što smo mi preko njega uspeli da prenesmo poruke", rekao je Grubački.