Dobar primer Novog Optimizma 2017: Corax - dodela nagrade

12.12.2017. Beograd

Na Međunarodni dan ljudskih prava, 10. decembra, u Novom Sadu, u Medija centru Vojvodine, nagrada „Dobar primer Novog Optimizma” svečano je dodeljena Coraxu. 

Skupština „Novog Optimizma“ jednoglasno je donela odluku da ovogodišnju nagradu „Dobar primer Novog Optimizma“ dodeli karikaturisti Predragu Koraksiću Coraxu. Tradicionalno, Nagrada se dodeljuje osobama ili organizacijama koje svojim delovanjem i inicijativom daju dobar primer zajednici i društvu.

Na Međunarodni dan ljudskih prava, 10. decembra, u 19:00 h u Novom Sadu, u Medija centru Vojvodine, nagrada „Dobar primer Novog Optimizma” svečano je dodeljena Coraxu.

Pre dodele nagrade na ulicama Novog Sada bila je interaktivna izložba Coraxovih radova na temu kršenja ljudskih prava. U novosadskom pasažu u Zmaj Jovinoj 20 u 18h bili su poznavaoci Coraxovog rada koji su sprovodili kroz izložbu, razgovarali sa građanima i sa njima komentarisali tumačili neke od najupečatljivijih Coraxovih karikatura.

Kustosi izložbe bili su Igor Galo, hrvatski glumac, reditelj, producent; autor filma „Corax“; Mirjana Galo, predsednica Udruge za zaštitu ljudskih prava i građanskih sloboda HOMO Pula; Aleksej Kišjuhas, kolumnista lista Danas; Vladimir Pištalo, književnik; Dejan Ćirjaković, Dimitrije Banjac, Nikola Škorić – „Državni posao“, laureati nagrade „Dobar primer Novog Optimizma“ za 2012. god.

Kroz kritički nastrojene ilustracije, pokušali smo da preispitamo ljudska prava – da li su ona uvažena, i u kojoj meri? Da li su mediji prividno slobodni ili zaista? Da li se na građane vrši agresija kako bi se oni autocenzurisali? Da li su na vlasti energetski vampiri bez intelektualne potpore za datu funkciju, ili stručnjaci iz oblasti?

 

Koraks je na svečanosti u Medija centru Vojvodine rekao da je čitav život radio “onako kako diše“. “Ovo sam radio onako kako dišem, nisam mogao drugačije. Ja sam zaista optimista. Bile su četiri garniture vlasti koje sam ispratio: Milošević, Koštunica, Tadić i sada je na redu Vucičh. Mislim da ću i njega ispratiti”, rekao je Koraks.

 

Koraksu je nagradu uručio prošlogodišnji laureat i bivši zaštitnik građana Saša Janković.

“Živimo u svetu postistine, u svetu u kome je predstava o nečemu češće važnija od onoga što se stvarno dešava. Srećom, postoje ljudi kao što je Koraks, koji uspevaju da proniknu u suštinu stvari. Sve što mi pričamo, Koraks u jednoj karikaturi nacrta. Nagrada ne može ići u bolje ruke”, kazao je Saša Janković.

 

Ambasadorka Australije Džulija Fini kazala je da je obrazovanje o ljudskim pravima od velike važnosti za društva u kojima se demokratija tek razvija.

“Treba da koristimo svaku priliku da podržimo osobe koje se zalažu i promovišu ljudska prava. Moja lična poruka je: veliki sam obožavlac Koraksovog rada, i uvek kada odem iz Srbije, najbolji način da saznam šta se dešavalo je da pogledam Koraksove karikature”, kazala je Džulija Fini.

 

Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović je istakao da su dela ovog uglednog karikaturiste značajni ne samo zbog kritike društvenih pojava već i da bismo razumeli društvo u kom živimo.

„Iako u njegovim karikaturama oštroj kritici, razarajućoj duhovitosti i sarkazmu izloženi razni ljubitelji zarđalih i zlatnih kašika i viljuška i mnogi drugi akteri naše stvarnosti, u njima nikome nije oduzeta ljudskost. Njegovi crteži su oštri kao skalpel ne samo u smislu kritike već i kada govorimo o urezivanju u memoriju“, rekao je on.

Predsednik Advokatske komore Vojvodine Vladimir Beljanski rekao je da je Koraks i slikar, i analitičar društva, i umetnik, i duhovit čovek.

On je podsetio da je tužilaštvo 1993. godine bilo pokrenulo postupak protiv Koraksa zbog karikature na kojoj se vide tadašnji grčki premijer Konstantinos Micotakis, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, Dobrica Ćosić, Momir Bulatović, Vojislav Šešelj, lideri bosanskih Srba Radovan Karadžić, Momčilo Krajišnik, Biljana Plavšić, Nikola Koljević kako igraju decju igru “trule kobile”.

Karikatura je izašla u nedeljniku “Vreme”, a Beljanski je podsetio da su advokati odbrane insistirali da tužilaštvo opredeli šta je to uvredljivo na karikaturi.

“Nisu smeli da odgovore na pitanje koga su sve prepoznali, jer je Miloševićeva glava stajala u nepriličnom položaju, kao i neke druge glave. Pa je tužilaštvo odustalo od postupka jer je to bilo prijatnije nego da kažu šta su sve oni videli na karikaturi”, objasnio je Beljanski.