"Etika javnog servisa u trci sa privatnim tabloidima" u Užicu

08.06.2017. Beograd

Ekonomska nezavisnost osnovni je  uslov za objektivnost i nezavisnost medija, istakla je Snježana Milivojević, profesorka beogradskog Fakulteta političkih nauka, u uvodnoj reči razgovora na temu “Etika javnog servisa u trci sa privatnim tabloidima”, koji je u organizaciji IP Clio i Pokreta Novi Optimizam  održan u Gradskoj kući u Užicu.

Užice, 6. jun, Gradska kuća


Ekonomska nezavisnost osnovni je  uslov za objektivnost i nezavisnost medija, istakla je Snježana Milivojević, profesorka beogradskog Fakulteta političkih nauka, u uvodnoj reči razgovora na temu “Etika javnog servisa u trci sa privatnim tabloidima”, koji je u organizaciji IP Clio i Pokreta Novi Optimizam  održan u Gradskoj kući u Užicu.

„Upravo finansijska  nezavisnost predstavlja „kamen temeljac“ programskoj i insitucionalnoj nezavisnosti, samoj suštini postojanja javnog servisa. Ekonomska nezavisnost omogućava javnom servisu autonomiju u odnosu na budžetsko finasiranje i uticaj države koji se na taj način sprovodi, kao i na zavisnost od tržišta.  Sistem pretplate, kao model  finasiranja, dobar je način da javni servisi ostanu na distanci od države i državno kontrolisanih izvora novca i tržišta“ rekla je Snježana Milivojević.

 

Uvodnu reč Snježane Milivojević možete u celosti odgledati na you tube kanalu Novog optimizma:

https://www.youtube.com/watch?v=qAG742uMFGU

Boban Tomić, profesor Fakulteta za medije i komunikaciju u Beogradu, pohvalio je inicijativu organizatora  da se ovakvi razgovori vode van Beograda i da se bitne  teme učine dostupnim lokalnom auditorijumu širom Srbije. Kao moderator skupa, Tomić je u diskusiju uveo pitanjem da li je i na koji način  ekonomska nezavisnost medija moguća u Srbiji, posebno  u trenutku u kojem živimo.

„Javni servis kao medijski model jeste ideal-tipski model  koji treba idealno da funkcioniše da bi sve njegove funkcije bile u pravom smislu reči u interesu javnosti, uključujući i finansiranje“. Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, ukazao je da je ideal teško dostižan ali ne i nemoguć. „Takozvano javno finasiranje je moguće pretplatom javnosti koja to plaća jer zna zašto’. To je naravno moguće samo onda kada postoji izražen društveni konsenzus o tome da je za zadovoljavanje komunikacionih potreba građana, u jednom demokratskom društvu i demokratskom medijskom sistemu, potreban takav servis koji obezbeđuje čitav  spektar onoga što drugi servisi, poput komercijalnih medija, ne obezbeđuju, jer nemaju tu obavezu“, rekao je Veljanovski.

„Ovakva praksa je u našim uslovima očigledno teško primenjiva i mi smo tu poklekli, jer smo prvim zakonom o radio difuziji, koji je praktično inaugurisao javni servis, predvideli da osnovni način finansiranja bude pretplata.  Uprkos tome, mi u ovom trenutku imamo jedan toliko fluidan sistem finansiranja da on definitivno ne može da obezbedi ostvarivanje svih funkcija javnog servisa. Ova ideja je kod nas osujećena kada je premijer Aleksandar Vučić objavio da će pretplata biti ukinuta.“

„Svet politike u današnjoj Srbiji, ali i decenijama unazad, ne dozvoljava da profunkcionišu pravila novinarstva, bilo da je u reč o etici javnog servisa ili medija uopšte“ zaključio je Veljanovski.

„Čini mi se da se novinari ne bore dovoljno za svoju profesiju. Deo novinara koji je nagrađen direktno je povezan sa političkim vrhom.  U novinare se uselila apatija i bezvoljnost. Veliki broj novinara toliko efikasno sebe cenzuriše da nema potreba za dodatnim komesarima za cenzuru“ - rekao je novinar Boško Jakšić i istakao da je ovakvo ponašanje same profesije dovelo do toga da se pravo tržište informacijama pretvorilo u crno tržište ilegalne robe. Etika novinarske profesije je sve češće gubitnik. Javni servis se suočava sa dve najveće opasnosti: da nije u dovoljnoj meri snažan da se izbori da bude samostalan i nezavisan emiter i da ima potrebu da se takmiči sa komercijalnim medijima.

„Kako je moguće da u najgledanijim i najuticajnijim političkim emisijama, poput drugog dnevnika RTS-a, do te mere dominiraju nosioci javnih funkcija?“ – zapitao se Jakšić.

Iz publike se čulo pitanje kako dopreti do javnosti i izneti sve ove probleme i koliko su važne  medijska kultura i medijska pismenost za  prevazilaženje stanja u kojem se mediji u Srbiji danas nalaze?

Zoran Hamović, glavni urednik IP Clio odgovorio je da je veliki deo društva u vrednosnoj konfuziji i paralizovan upravo delovanjem informativnih glasila čak i samog javnog servisa.

 „Svi mediji postaju tabloidni u manjoj ili većoj meri, čak i javni servis u trci za masovnijom gledanošću slabi svoje programske kriterijume i podređuje se populističkim imerativima dnevnepolitike i jeftine zabave. Kao da prihvata taj zadatak da dezorjentiše i pasivizira društvo. Medisjki korisnici sve više postaju podanici, a sve manje građani koji odluke donose svojom gavom. Mediji postaju oružje protiv građana.

Medijska pismenost i medijska kultura svakako bi trebalo da postoje u školama, ali ne kao nametnuti  predmet,  već bi do pažnje učenika valjalo doći kroz savremene i atraktivne nastavne modele.  Izdavačka kuća Clio pre deset godina pokrenula je  Internest, program kojim se  razvijaju  uslovi da znanja iz oblasti medijske pismenosti postanu što dostupnije mladima.

Serijom razgovora pod zajedničkim nazivom  „Mediji i Novi optimizam“ IP Clio i Pokret Novi optimizam pokrenuli su Deklaraciju o medijskoj pismenosti kojom ističu zahtev i preporuke nadležnim organima za jasnije i efikasnije određenje državne politike u domenu medijske pismenosti.

Video izveštaj sa razgovora "Etika javnog servisa u trci s privatnim tabloidima" možete pogledati na you tube kanalu Novog optimizma:

https://www.youtube.com/watch?v=C_UKW6-z_yI

Naredni razgovor na  temu “Politička ekonomija medija: vlasnici i gospodari” biće održan 13. juna u Kragujevcu.