Izložba Živka Grozdanića: 10 SLIKA

21.11.2016. Beograd

Otvaranje izložbe 22. novembra u 19h u Galeriji "O3one"

Galerija O3ONE i Pokret "Novi optimizam" pozivaju Vas na otvaranje izložbe "10 slika" umetnika Živka Grozdanića Gere 22. novembra u 19h.

 

10 SLIKA

Živko Grozdanić

 

22. novembar ‒ 4. decembar 2016.

Uzun Mirkova 10, II sprat

Otvaranje: utorak, 22. novembar u 19h

 

Živko Grozdanić Gera o izložbi: 

"Naziv izložbe “10 Slika” je nepotpun, možda bi trebalo da glasi: “10 Slika za galeriju O3ONE”, ili “10 slika za Nebojšu Babića” ili, najbolje, “10 slika za Novi Optimizam!” 

Ovo pojašnjenje sugeriše da je izložba, na neki način, naručena od umetnika Živka Grozdanića. Tačno. Branislav Grubački Guta, moj stari prijatelj iz Banata je ove godine “proslavio” zatvaranje svog projekta Zeleno Zvono, koji je trajao neverovatnih 25 godina. Može li se nešto što traje 25 godina u banatskom Zrenjaninu uopšte zatvoriti, a onda proslaviti? To je priča o kojoj smo Guta i ja razgovarali u prisustvu diskretnog svedoka Bogoljuba Arsenijevića Makija, ovog leta u Gera Museumu u Banatu. Gera, Guta, Maki, svi iz Banata, smišljaju kako živeti dalje na zgarištu Zelenog Zvona? 

Preseljenje Makija u jedno selo u Banatu, Gutino premeštanje sedišta “Novog Optimizma” u Beograd i postavljanje ove izložbe u galeriji O3ON, kod našeg zajedničkog prijatelja Nebojše Babića, zapravo je, život posle svega. Ova činjenica pokazuje da se nešto temeljno desilo u našim životima, jer živeti u selu, nastavljati delovanje sa nove adrese i praviti danas izložbe predstavlja neverovatan optimizam! 

Jednostavno, naslikao sam ovih 10 slika za moje prijatelje. Moj način shvatanja umetnosti je uvek bio proizvodnja stavova, ovde, na ovoj izložbi, OPTIMIZAM je stav!"

~~~

Umetnost je jednostavan generički pojam koji označava skup objekata predstavljenih u okviru priče nazvane istorija umetnosti. Umetnik u toj istoriji može biti sve, ako hoće i senzibilni preduzimač, političar, realizator... U takvoj interakciji umetnika i istorije prostori njegovog delovanja prošireni su od prostora tajne intime do ekonomije idejama, novcem, karijerom... Njegovu priču o umetnosti, odnosno o nesporazumima unutar nje, ponekad teoretičari umetnosti shvataju previše obazrivo...“

“…Značenje umetničkog dela nije ontološko po njegovom biću, po izgledu proizvedenog predmeta , već u tome kako umetnik taj predmet upotrebljava u svetu kulture gde se pojam umetnosti i kulture tretira kao mehanizam proizvodnje značenja i smisla.”

“Meni je kultura samo povod da posmatram šta se desilo sa mojim egom kojeg joj prepuštam. Kultura i ja smo u nekoj vrsti lošeg polnog odnosa. Ukoliko bi odnos umetnika i kulture razmatrao kroz teoriju polne razlike u kojoj sam ja muško a kultura ženskog roda, onda bi po Lakanovoj metodologiji to značilo da muško i žensko nisu biološka određenja već simbolične pozicije subjekta, odnosno, da su dva subjekta, umetnik i kultura /„muškarac“i“ žena“ tek označitelji te dve subjektivne pozicije. Hoću da kažem da obe polne pozicije determiniše odnos subjekta spram falusa kao označitelja! Polne pozicije na taj način moguće su kao simbolički čin. Iz pomenutih pozicija polni odnos ne uspeva. Taj dominantno muški model, u kojem kulturu diktira umetnik koji uvek ima faličku funkciju, je prevaziđen. Zato je ženska strana – kultura –nekako nezadovoljena. Definiciju kulture, kulturnog identiteta u uslovima socijalizma, postsocijalizma i danas, u uslovima naivnog kapitalizma, označava model funkcionisanja uslovljen politikom. Interakcija estetskog i političkog je dramatična upravo zbog gore navedenog falusnog modela. Mogu zaključiti da se kultura u Srbiji dešava bez prisustva umetničkog dela. Ona se odigrava na relaciji stvaranja političkih naseobina, to jest imperijalističkih političkih teritorija orijentalnog tipa i uvek bez prisustva umetnosti.

Meni se takav model kulture nametnuo kao zatečen kontekst u okviru kojeg sam 30 godina sadomazohistički radio na jednoj maloj srbijanskoj umetničkoj i kulturnoj sceni koju smo svi pokušavali da naslovimo kao art scena u zatvorenom društvu ili post YU scena ili scena u kontekstu jugoistočne-postkomunističke tranzicije ili scena nakon sloma istorije... i tako dalje… Danas za mene sve to ima naznake zbira neverovatnih događaja u kojima je Živko Grozdanić postao umetnik, lik koji je buntovnik, kalkulant, prevarant, harizmatični vođa, opozicionar, političar, lokalno spadalo, amater...Međutim, ja sam se u takvom determinisanom kulturnom kontekstu postavio kao umetnik, ali pre svega kao Alegorijnac…” (delovi intervjua za vojvođanski časopis Nova Misao, koji je, takođe odnedavno, prestao da izlazi)

 

BIOGRAFIJA

ŽIVKO GROZDANIĆ

Rođen 05.02.1957. godine u Vršcu. Akademiju likovnih umetnosti završio u Sarajevu 1983. godine.

Osnivač i direktor Jugoslovenskog bijenala mladih od 1994-2004. godine u Vršcu.

Od 2005‒2011. godine direktor Muzeja savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu.

Osnivač Magazina za savremenu umetnost i kulturu “Košava” i “Art Context”.

Komesar Paviljona Republike Srbije na 54. međunarodnom bijenalu umetnosti u Veneciji.

Osnivač Centra za savremenu kulturu Konkordija i Galerija Konkordija u kojoj je postavio preko 250 problemskih projekata i izložbi.

U prostorima galerije Konkordija kroz rad I,II,III,IV,V i VI Bijenala mladih izlagalo je preko 800 umetnika. 

Na funkciji direktora MSUV u Novom Sadu sa svojim timom producirao je preko 150 izložbi i projekata.

Kao umetnik izlagao je na preko 200 kolektivnih i samostalnih izložbi u Beogradu, Sarajevu, Ljubljani, Novom Sadu, Montrealu, Torontu, Hamiltonu, Tokiju, Sent Petersburgu, Havani, Dortmundu, Budimpešti, Segedinu, Nikoziji, New Yorku, Edinburgu,etc.

Od 2012. godine, vlasnik je i direktor Gera Museuma u Velikom Središtu, kraj Vršca. 

 

Kontakt:

Galerija O3ON

T: 011 32 87 107

Prijava za Bilten

Please enable the javascript to submit this form