Nebojša Popov - "Kako smo dospeli dovde"

07.04.2017. Novi Sad

Promocija dokumentarnog filma u Medija centru 12.04.2017. 

U okviru obeležavanja godišnjice smrti Nebojše Popova u sredu 12. aprila u Medija centru, Terazije 3/2, Beograd, održana je projekcija dokumentarnog filma “Kako smo dospeli dovde” koji su priredili “Novi optimizam” i “Digital style”. Za film je iskorišćen materijal sakupljen sa prošlogodišnjih promocija knjige Nebojše Popova i to u Zrenjaninu (“Zeleno zvono”), Beogradu (Centar za kulturnu dekontaminaciju) i Novom Sadu (SKCNS Fabrika). Značaj prikupljenog materijala krije se u poslednjim javno izgovorenim rečima Nebojše Popova povodom knjige “Kako smo dospeli dovde” koju su izdali “Res publica” i “Novi optimizam” u martu 2016. U knjizi cenjeni sociolog piše svoja sećanja od 1939. do kraja 2015.

Govornici na promociji filma bili su Vesna Pešić, Slavko Golić, Predrag Čudić, Branka Prpa, Nebojša Milenković koji se i na filmu pojavljuju kao učesnici sa promocija knjige, ali i Branislav Grubački Guta.

Istoričar umetnosti, Nebojša Milenković, ističe kako je osnovna ideja vodilja Nebojše Popova bila ideja Republike, kao onog društvenog uređenja koje stvara slobodnog građanina. U tom kontekstu Nebojša Popov je bio jedan od najvećih boraca protiv nacionalnog i svakog drugog jedinstva, zato što jedinstvo ovde uvek podrazumeva jednomišljeništvo koje, u krajnjem ishodu, vodi u odricanje od mišljenja. Ideja građanina neodvojiva je od ideje slobode. Ideje Republike svoju reaktuelizaciju doživljava poslednjih desetak dana u kojima su građani Srbije izašli na ulice i započeli proteste čija je suština upravo u odbrani ideje Republike. To je ono društveno uređenje koje traži učešće slobodnih, nezavisnih građana zainteresovanih za život svog društva. Ti protesti građana danas, koji odbijaju da njihova Republika postane monarhija, jesu nastavak onog što je Nebojša Popov kroz Republiku promovisao, a to je borba protiv jednomišljeništva kao preovlađujućeg društvenog koncepta, rekao je Milenković.

Istoričarka Branka Prpa ocenila je da je Popov pripadao najboljem delu društvene grupe Jugoslavenskih intelektualaca – intelektualcima levice. Ta količina energije i kreativnosti, angažmana za opšte dobro je fascinantna kod te grupacije. Njih sve povezuje težak život i nimalo priznanja za ono što su uradili. Ali naša istorija bi bila više nego siromašna da oni nisu postojali. Nebojša Popov koliko god nije hteo u istoriju u nju  je ušao, a kako ističe istoričarka, ona mu je pomogla da uđe u istoriju zauvek, jer arhivske ustanove nisu mesto odakle neko može da bude izbačen.

Slavko Golić podsetio se dvadesetpetogodišnjeg prijateljstva sa Popovim. Za njega kaže da je  čovek velikog formata za velika dela, i da je ostvario niz velikih poduhvata od kojih je jedan i knjiga “Kako smo dospeli dovde”.

Predrag Čudić, književnik, za Popova kaže da se bavio Sizifovim poslom, bavio se opasuljivanjem ljudi, i bukvalno, što mu je dosta dobro prolazilo, ali i metaforički što je išlo veoma teško i slabo i ostalo je u okvirima veoma malog broja ljudi.

Sociološkinja Vesna Pešić istakla je da je i pored svih razloga zbog kojih je napisao knjigu pred smrt, sa poslednjim atomima snage, jedan od razloga bio i taj da ju je napisao i zbog “Republike”. Popov nije mogao da podnese činjenicu da “Republike” više nema. Tako da je prodajom knjiga zapravo napravio budžet kako bi časopis mogao da nastavi da se izdaje.