Lingvisti i umetnici na EXIT festivalu odgovarali na tabu pitanje "Čiji je NAŠ jezik?"

09.07.2017. Beograd

Govorimo li u regionu jednim jezikom ili nam je potreban prevodilac između službenih jezika Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Srbije?

 

Tribina „Čiji je NAŠ jezik“, koji je organizovao EXIT u saradnji s pokretom Novi optimizam, okupio je veliki broj zainteresovanih u novoj Craft Street zoni festivala, gde se tokom četiri dana održava serija razgovora „Danas – magija dijaloga“. O Deklaraciji o zajedničkom jeziku govorili su lingvistkinja i autorka knjige „Jezik i nacionalizam“ Snježana Kordić, pisac i predsednik udruženja Krokodil Vladimir Arsenijević, pisac i muzičar Marko Šelić Marčelo, aktivista pokreta Novi optimizam Vlatko Sekulović i glumac i producent Dragan Bjelogrlić, a moderatorka je bila spisateljica i pozorišna umetnica Minja Bogavac.

 

Ovo je još jedan susret na Exit festivalu u nizu događaja organizovanih u okviru inicijative Tiha balkanska većina, kada je neformalna grupa istaknutih umetnika i javnih ličnosti iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine na inicijativu EXIT tima sastavila otvoreno pismo javnosti povodom rastućih nacionalnih tenzija u regionu.

 

Minja Bogavac je publiku pozdravila na „sva četiri jezika“ istozvučnim „Dobar dan!“ što je na samom početku oduševilo prisutne i izazvalo podsmeh takozvanoj jezičkoj različitosti, protiv koje je usmerena Deklaracija o zajedničkom jeziku. Nakon pozdrava, putem video poruke se obratila srednjoškolka Ajla Vrebac iz Jajca, gde je zahvaljujući svesti mladih ljudi zaustavljena segregacija srednjoškolaca bošnjačke i hrvatske nacionalne pripadnosti. Tamo je, kao i u još 54 škole u BiH, uspostavljen princip gde pod istim krovom postoje dve škole, hrvatska i bošnjačka, razdvojene smenama i različitim profesorima. Nakon toga su na sceni svoja iskustva iz borbe za ukidanje segregacije podelili i srednjoškolci, heroji iz Zenice, Valerija Blagojević, Amar Kundalić, Nedim Alibegović i Aldin Vrškić, koji su, uprkos pretnjama direktora škola i ignorisanju države, ujedinjeni u stavu „da se može udariti na mladost, ali da se ona ne može pobediti“. Prisutni su gromoglasnim aplauzom podržali mlade ljude da istraju u svojoj borbi, kojoj su su se priključile poznate ličnosti.

 

Vladimir Arsenijević, čije je udruženje pokrenulo Deklaraciju o zajedničkom jeziku, prisetio se kako je nastala Deklaracija o jeziku: „Namera nam je bila da dokažemo da mi, uprkos politici, govorimo jednim jezikom, koji samo ima više svojih varijanti, na šta nas je inspirisala knjiga Snježane Kordić. Organizovali smo diskusije na tu temu širom regiona, ali nismo hteli da se zaustavimo na tome, već smo pokrenuli Deklaraciju o jeziku.“

 

Autorka ove inspirišuće knjige, koja je besplatno dostupna na internetu, objasnila je da je situacija bila betonirana, a sve pod okriljem zakona. „Laž je što piše u zakonu, čemu se suprotstavlja čak 9 000 potpisnika. Svi mi koji smo iz Hrvatske, Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine treba da se suprotstavimo segregaciji i diskriminaciji“, rekla je Snježana i poručili svima da se pozivaju na Deklaraciju o zajedničkom jeziku.

 

Vlatko Sekulović ovu Deklaraciju doživljava intimno. „Potičem iz mešovitog braka i upravo su takve zajednice posledica razumevanja jednog istog jezika. Ljubav nema granice, što dokazuje i to da su se na Exitu spojili mnogi ljudi nisu sa istog jezičkog područja.“

 

Da Deklaracija afirmiše ono zajedničko među ljudima misli i Marčelo, koji smatra da je jezik svih nas, ali i političara, koji ga koriste na drugačiji način.  „Ako mislite da približite ljude, onda potencirate sličnosti, a ako želite da ih razdvojite onda ističete različitosti“ i dodao da političari često govore o mladima, a nikako da daju mikrofon na koji će oni reći da im je dosta svega i da neće ponovo da ratuju.

 

Dragan Bjelogrlić je rekao da je činjenica da govorimo istim jezikom. „Jezik će preživeti, a nadam se i zdrav razum. Lingvisti se moraju boriti za jezik i svi mi ne smemo dopustiti političarima da nas ubeđuju da se ne razumemo i da nam je potreban prevodilac. Nauka ne sme popustiti pred politikom“, zaključio je Bjelogrlić. 

 

Svi govornici su na kraju panela jednoglasno odgovorili da govore NAŠIM jezikom.

 

Pokret Novi optmizam napravio je specijalnu aplikaciju za mobilne telefone „Moj jezik“, putem koje se korisnici na praktičnim primerima mogu uveriti da Srbi, Bošnjaci, Crnogorci i Hrvati govore istim jezikom, jer se u svim ovim državama „ljubav“ kaže potpuno isto.

 

Link na kojem možete preuzeti aplikaciju:

 

 

 

https://play.google.com/store/apps/details?id/=se.razumemo.moj_jezik i na http://okolina.net

 

Video prilog sa tribine možete pogledati na you tube kanalu Novog optimizma:

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=pJxjTonO67I&feature=youtu.be