Mediji i Novi optimizam

03.03.2017. Beograd

Izdavačka kuća CLIO i Novi optimizam organizuju seriju razgovora o medijima

Izdavačka kuća Clio i pokret Novi optimizam organizatori su serije razgovora povodom obeležavanja 20 godina od osnivanja edicije Multimedia. Projekat ima za cilj da otvori javnu debatu o društvenom statusu i uticaju savremenih medija, medijskoj kulturi, profesionalnom položaju novinara i podstakne medijske poslenike da se aktivnije zalažu za obrazovanje i unapređenje svih profesija. Projekat će biti realizovan u deset gradova Srbije: Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Zaječaru, Subotici, Novom Pazaru, Užicu, Šapcu, Jagodini, Vršcu, i to u periodu od aprila do juna, a posredstvom video konferencija biće dostupan svima koji su zainteresovani.

Objavljivanjem knjige Moć medija pre 20 godina, u istovremeno najopasnijem i najizazovnijem preiodu za novinarsku profesiju na ovim prostorima, pokrenuta je edicija Multimedia zamišljena kao sinteza teorijskog i praktičnog znanja o savremenim medjima. Ovo je jedinstvena biblioteka, posvećena temama o društvenoj ulozi, o načinu delovanja i organizaciji masovnih medija. Radi se o različitim aspektima sagledavanja medija: političkom, pravnom, ekonomskom, obrazovnom, kulturnom, etičkom, estetičkom, tržišnom i žurnalističkom. Fransis Bal u pomenutom prvencu edicije, primećuje da kultura medija istovremeno nudi i ono najgore i ono najbolje, pokazujući sve veću sklonost ka osrednjosti i vulgarnosti. Posvećena temama o društvenoj ulozi, o načinu delovanja i oranizaciji masovnih medija, Multimedia je bila na zadatku da proces sazrevanja naše medijske sfere podstiče dobro odabranom literaturom, a na širem planu da pruži doprinos u novim znanjima i da, jačanjem kapaciteta u ovoj oblasti, ohrabruje socijalne promene. Organizovanje susreta sa autorima, radionice, razgovore, debate po čitavoj Srbiji i regionu ukazivali su na nedostatak medijske kulture kod medijskih profesionalaca i kod građana. Dvadest godina kasnije, posle značajnih promena u svetu tehnologije i rastom kapaciteta novih medija, neophodnost uvođenja sistematskog medijskog obrazovanja je još izraženija.

Teme debata povezane su s temama obrađenim u knjigama objavljenim u okviru edicije Multimedia – jedine edicije o medijima u regionu:

 

1. Profesija novinar: od univerzalne sveznalice do ponosne neznalice

Šta je potrebno da bi neko (p)ostao novinar; Koraci u karijeri nekad i sad. Ugled novinara i novinarstva u bivšoj Jugoslaviji i danas; Odabir tema i sagovornika, cenzura i autocenzura nekad i sad; Da li je ikada na našim prostorima bilo isplativo biti novinar;  
Literatura: „Ogledanje moći” Hari Štajner

 

2. Misliti digitalno: mediji i tehnologija

Mitovi o novim medijima; Interaktivnost i novi mediji;

Literatura: „Jezik novih medija” Lev Manovič, „Interaktivna televizija” Aleksandar Luj Todorović, „Evropski mediji u digitalnom dobu” Ričard Ruk, „Digitalna kultura” Čarli Gir

 

3. Medijska pismenost i medijska kultura

Značaj medijske pismenosti za kvalitetno novinarstvo; Ko je odgovoran za medijsko opismenjavanje (država, škola, fakulteti, ustanove kulture, mediji…); Razvoj medijske pismenosti među novinarima; Značaj istraživanja (fact checking), odabir i provera izvora; Uloga javnog servisa u obrazovanju građana; Medijska manipulacija; Kako tehnologija određuje stepen pismenosti; Medijska pismenost u dobu građanskog novinarstva;

Literatura: „Medijska pismenost” Džejms Poter, „Mediji danas I i II” Džozef Tjurou, „Mladi i mediji” Endi Radok

 

4. Spin je mrtav, živeo spin

Stvarna moć medija danas; Da li su mediji još uvek “psi čuvari” demokratskog društva; Mediji i centri moći; Uticaj pseudo-događaja na kvalitet i istinitost informisanja; Ko, zaista, oblikuje medijsku scenu Srbije; Tehnike i taktike pričanja priča; Mediji u permanentnoj izbornoj kampanji;

Literatura: „Storyteling ili pričam ti priču” Kristijan Salmon, „Strategija Šeherezade” Kristijan Salmon, „Gospodari moći”

 

5. Smrtonosna žurnalistika – informisanje, građani/potrošači, novo doba

Jezik novih medija; Kako brzina koja je sinonim za internet osnažuje, a kako narušava principe novinarstva; Kako efikasno koristiti digitalne alate za kvalitetno informisanje; Novinar kao pokretna redakcija;

Literatura: „On-lajn novinarstvo” Ričard Krejg, „Novinarstvo” Ana Zagorac Keršer, Štefan Rus Mol, „Mediji danas” Džozef Tjurou, „Jezik novih medija” Lev Manovič, „Umetnost i tehnologije komunikacija” Aleksandar Luj Todorović

 

6. (Ne)moć komunikacije

Da li građani imaju moć da kontrolišu tokove komunikacije; Privatnost u digitalnom svetu; Uticaj novih medija na društvene odnose; Zašto su važni uzbunjivači; 

Literatura: „Moć komunikacije” Manuel Kastels, „Informaciono komunikacioni sistemi” Branimir Stojković, Miroljub Radojković, „Umetnost i tehnologije komunikacija” Aleksandar Luj Todorović

 

7. Etika javnog servisa

Evropsko zakonodavstvo i funcije javnih servisa; Zašto javni servis nije državni medij; Odgovarajući model finansiranja; Politički pritisci i javni servis; Procedure za izbor glavnog urednika, urednika i članova Upravnog odbora; Zastupljenost programa na jezicima svih manjina na RTS; Uvođenje regionalnih javnih servisa;

Literatura: „Javni RTV servis u službi građana” Rade Veljanovski, „Etika informisanja” Daniel Korni

 

8. Mesto televizije u savremenom medijskom sistemu

U čemu se danas ogleda moć i značaj televizije; Televizija u doba multimedija; Sadržaji koji mogu da privuku novu publiku; 

Literatura: „Estetika televizije i novih medija” Stanko Crnobrnja, „Mediji danas” Džozef Tjurou

 

9. Politička ekonomija medija: vlasnici i gospodari

Netransparentno vlasništvo u medijima. Posledice loše privatizacije medija. Uticaj oglašivača i krupnog kapitala na medije. (Ne)moć istraživačkog novinarstva; Da li je istraživačko novinarstvo moguće (samo) na internetu; Kako unaprediti slobodnu medija.

Literatura: „Mediji danas” Džozef Tjurou, „Novinarstvo” Ana Zagorac Keršer, Štefan Rus Mol

 

10. Publika kao (ne)kritika

Da li je tržište mera za vrednost novinarstva; Formiranje ili povlađivanje ukusu publike; Tabloidizacija medija;

Literatura: „Mediji danas” Džozef Tjurou, „Medijska pismenost” Džejms Poter, „Novinarstvo” Ana Zagorac Keršer, Štefan Rus Mol