"Medijska pismenost i medijska kultura" u Novom Sadu

16.05.2017. Beograd

Na osnovu veoma kostruktivne diskusije sa velikim brojem prisutnih predloženo je potpisivanjeDeklaracije o medijskoj pismenosti. Deklaracijom u 10 tačaka biće istaknut zahtev i preporuke nadležnim organima za jasnije i efikasnije određenje državne politike u domenu medijske pismenopsti. 

15. maja u Medija centru Vojvodine održan je razgovor na temu “Medijska pismenost i medijska kultura”, prvi u okviru serije razgovora Mediji i Novi optimizamkoji organizuju IP Clio i Pokret Novi optimizam a povodom obeležavanja dvadeset godina postojanja edicije MultimediaRazgovori će biti realizovani u deset gradova Srbije (Novi Sad, Niš, Novi Pazar, Subotica, Užice, Vršac, Kragujevac, Vranje, Šabac, Zaječar).

Sagovornici su bili Nedim Sejdinović, predsednik Nezavisnog društva novinara VojvodineMaja Vukadinović, kulturološkinja i analitičarka medija; Dubravka Valić Nedeljkovićprofesorka Medijskih studija Filozofskog fakulteta u Novom Sadu; Gordana Nonin, novinarka lista “Danas”. Uvodničarka u temu bila je Milena Dragičević Šešić, profesorka Menadžmenta u kulturi i Teorije medija Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.

Glavni urednik IP Cio Zoran Hamović na osnovu veoma kostruktivne diskusije sa velikim brojem prisutnih predložio potpisivanje Deklaracije o medijskoj pismenosti. Deklaracijom u 10 tačaka biće istaknut zahtev I preporuke nadležnim organima za jasnije I efikasnije određenje državne politike u domenu medijske pismenopsti. Nezavisno društvo novinara Vojvodine IP Clio i Pokret Novi optimizam biće prvi potpisnici deklaracije.

Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović ocenio je da u Srbiji ne postoji politička volja da se medijska pismenost uvede u obrazovni sistem. On je podsetio da je nadležno ministarstvo osnovalo radnu grupu da to razmotri, ali da rezultat njenog rada još nije poznat.

 “Naravno da je veoma bitno da i novinari budu medijski pismeni jer i oni sami mogu biti prenosioci pogrešnih informacija ali i generatori pojedinih stereotipa. Zahvaljujući novim tehnologijama stvaraju se novi izazovi. U tom novom okruženju menjaju se i etički konteksti, treba razrešiti neke nove nedoumice u kojima se naše kolege na internetu nalaze” kazao je predsednik NDNV.

Dejan Pralica, šef Odseka za medijske studije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu rekao je kako medijsku pismenost možemo tretirati i kao “borbu protiv senzacionalizma, manipulacija, polu-informacija, dezinformacija, kao borbu protiv diskriminacije u medijima, zloupotrebe medija ali i zloupotrebe u medijima, ali i u smislu posedovanje veštine i znanja u kreiranju medijske stvarnosti”.

Kada je reč o uvođenju medijske pismenosti u školi kaže kako “previše kukamo i stalno nekoga drugog krivimo. Uvođenje medijske pismenosti u škole može da počne već danas, ali to zavisi od nastavnika koliko su spremni da nešto nauče. U nekim školama već uveliko se predaju sadržaji koji se tiču medijske pismenosti. Niko nikoga ne sprečava da, u okviru važećih programa, predaje i sadržaje o medijskoj pismenosti”.

Profesorka novinarstva Dubravka Valić Nedeljković složila se sa Pralicom i kazala da je jako važno da medijska pismenost bude deo opšte kampanje, kako bi se nastavnici obrazovali za medijsku pismenost i osposobili da o tome predaju u okviru redovne nastave.

"Ni medijska industrija ne razume da je za nju važna medijska pismenost, kako bi negovala buduću publiku", kazala je Valić Nedeljković. Ona je ukazala da je problem i to što je "publika često tehnološki pismena, ali medijski nepismena, pa zapravo ne razume šta čita".

Kulturološkinja Maja Vukadinović ujedno je i urednica edicije Multimedia od 2013. Kazala je da mediji, danas više nego ikada ranije, omogućavaju učešće publike, podstiče krativnost. "Možete da napišete svoj blog, da pokrenete svoj jutjub kanal.., mogućnosti za izražavanje su zaista velike", kazala je Maja Vukadinović. “I srednjoškolci koji su angažovani na polju medijske kreativnosti, proizvodeći određene medijske sadržaje, u raznim medijskim formama, istovremeno uče o medijima i medijskoj kulturi.”

Gordana Nonin, novinarka lista Danas, seća se ‘97, kada je izašla prva knjiga edicije Multimedia “Moć medija” – tadašnji novinari dočekali su je kao bukvar. Gordana ističe kako novinar ni jedan dan ne sme da se opusti. “U medijskoj pismenosti se radi o tome da svaki građanin treba, u mnoštvu informacija koje dobija putem sve više tehničkih sredstava, da zna da razluči vesti. Novinar isto to treba da uradi pre javnosti.”

Sledeći razgovor održava se 23. maja u Medija centru u Nišu, u 12 časova. Tema će biti “Profesija novinar: od univerzalne sveznalice do ponosne neznalice”.

 

Uvodnu reč  Milene Dragićević Šešić možete u celosti odgledati na you tube kanalu Novog optimizma:

https://www.youtube.com/watch?v=sGte_lbJiD0

 

Video izveštaj sa razgovora "Medijska pismenost i medijska kultura" možete pogledati na you tube kanalu Novog optimizma.

https://www.youtube.com/watch?v=7YSB3k1s6YM