Debata “Misliti digitalno: mediji i tehnologija” u Šapcu

24.08.2017. Beograd

 

6. septembar, Kulturni centar Šabac

Osmi u seriji od deset razgovora koje organizuju IP Clio i Pokret Novi optimizam pod nazivom  Mediji i Novi optimizam, a u okviru obeležavanja dvadeset godina postojanja edicije Multimedia.

 Tamara Vučenović, urednica, autorka i voditeljka radio emisije Digitalne ikone na Radio Begradu 2, moderirala je debatu, i kao ključno, izdvojila je pitanje kako novi mediji mogu doprineti demokratizaciji društva? Teme o kojima je još bilo reči su mitovi o novim medijima, interaktivnost i novi mediji, društvene posledice digitalizacije, novi mediji i (nova) etika.

Divna Vuksanović, profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti bavi se filozofijom medija. U svom uvodnom izlaganju postavila je pitanje čemu služe nove tehnologije? “U početku ideja je bila ubrzavanje i usavršavanje komunikacija, a to se sada prevazilazi i otvara se prostor za nove vidove kreativnosti, a istovremeno eksploatacija tog prostora postaje visoko profitabilna. I medijske i kreativne industrije su vrlo moćne industrije i na njima se dobrim delom drži savremeni kapitalizam” objasnila je Divna.

Vuksanović je istakla kako se novi oblici kreativnosti, osim profitabilnosti, pokazuju korisnim i za rast tehnologije, nauke, umetnosti ali i onoga što nas opkoljava sa svih strana a to je jeftina zabava. “Interesantan je paradoks da skupe nove tehnologije podržavaju nešto što su jeftini sadržaji i nema nikakvog posredničkog mehanizma između njih a da je duhovnog karaktera, i na tome bi trebalo raditi i vratiti komunikacione tehnologije čoveku. Nije nužno da se čovek putem medija i tehnologija otuđuje”.

Na kraju svog izlaganja Divna je zaključila kako se zloupotrebe medija mogu kontrolisati primenjenom etikom koja bi trebalo da bude brižljivije opservirana od teoretičara kulture i medija i kritički korigovana da bi mediji služili ideji humaniteta.

Aleksandar Luj Todorović kao ključnu osobinu savremenih medija izdvojio je činjenicu kako se oni nalaze svuda, u telefonu, na ekranima televizora... “Ta sveprisutnost digitalnih medija dovela nas je ka jednom bitnom pomaku od civilizacije reči ka civilizaciji slike. Mi smo preplavljeni slikama sa svih strana. Sa digitalnim medijima se brišu granice između odvojenih medija, dolazi i do prelivanja sadržaja – iz igrice u film, iz filma u seriju, iz serije u roman… Primećuje se kako isti sadržaj šeta između nečega što su ranije bili odvojeni mediji”.

Zoran Jovanović, iz ugla PR marketinga, objasnio je da je prvi medijski biznis model nastao onog trenutka kada je informacija bila u mogućnosti da se uhvati i da se multiplicira na različite medije. Međutim, situacija koju imamo danas, ističe Jovanović, jeste da medijska industrija i novinari više nemaju validan biznis model zbog prezasićenosti sadržajem, ali i zbog toga što su sada svi navikli da je taj sadržaj besplatan.

Ta zasićenost sadržajem dovodi do pojavljivanja novih posrednika koji sada uređuju taj prostor. Jesu medijske industrije danas vsoko profitabilne, i jesu u centru kapitalističkog sistema, ali ne na način na koji su medijske industrije ranije bile moćne. Danas su moćne posredničke industrije: Facebook, Google, Amazon, Microsoft…” Jovanović je dodao kako je ključno da niko od njih nije proizvođač sadržaja. Oni su preuzeli poziciju moći od tradicionalnih urednika u tradicionalnim medijima, i u tom preuzimanju preuzeli su i biznis model. “Ti koji ne kreiraju sadržaj sada su oni koji direktno rukovode izvorima finansiranja kroz različite modele pružanja usluga” zaključio je Jovanović.

Đorđe Krivokapić, asistent na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu  i programski direktor SHARE Fondacije, objasnio je kako ukoliko nemamo facebook , web sajt, ne možemo da se bavimo skoro nikakvim poslom, sa druge strane, vidljivost na internetu nije garant za uspeh. Ključ je u učenju, informisanju. “Nikada u istoriji nije postojalo toliko edukativnih sadržaja dostupnih svima. Znanje i edukacija nisu više toliko monopolizovani koliko u ranijim periodima. Tržište znanja se jako otvorilo”.

Tamara Vučenić, nadovezala se na temu obrazovanja i istakla je kako je neophodno da se  čita i stiču znanja o tome šta su digitalni mediji danas, šta oni sa sobom nose, koji rizici postoje, koje su prednosti, kako da se zaštitimo...

Todorović je dodao kako je “bitan etički stav onih koji informaciju šalju, ali je opet bitno i da onaj koji informaciju prima ume i da je pročita, jer informacija može biti tačna ali može da se oboji na različite načine”.

Urednica, autorka i voditeljka radio emisije “Digitalne ikone” objasnila je kako su, zahvaljujući novim tehnologijama, slušaoci postali kreatori programa “oni mogu da predlažu, zahvaljujući facebook streamingu možemo snimati naše emisije, predlozi i sugestije se šalju mejlom, peko facebook stranica, a takođe slušaoci sada mogu i da komentarišu”. Tamara je zaključila kako je budućnost u publici.

Zoran Hamović, direktor i urednik IP Clio, istakao je kako debate ovog tipa imaju za zadatak da se nasluti šta je ono što dolazi sutra, jer digitalna galaksija donosi velike promene. “Zašto medijima verujemo više nego sebi. Mi medije danas proglašavamo autonomnim i samostalnim entitetom koji je superiorniji od nas. Postoji veliki problem ako smo mi inferiorniji od nečega što smo stvorili”.

 

“Novi optimizam predstavlja jednu vrsta čarolije, zato što uvek sebi postavljamo pitanje: šta je ono što možemo pretpostaviti i da li ovaj digitalni svet može pružiti tu vrstu novog optimizma, koji znači novu snagu i iskorak napred?” uz pitanje zaključio je Hamović.