“(Ne)moć komunikacije” u Subotici

31.05.2017. Beograd

Subotica 1. jun, Ovoreni univerzitet 

Ratko Božović - "U komunikaciji, ako ne tragamo slobodno za istinom, lepotom, vrednostima, onda ostaje pitanje jesmo li mi pod maskama, jesmo li mi oni što se skrivaju, jesmo li mi oni što se adaptiraju, oni što su spremni da sa lažima i lažju komuniciraju."

 „Komunikacija je temeljna kategorija kulture, tamo gde ima kulture tamo ima i komunikacije. Komunikaciju vidim kao proces i kao interakciju. Preko komunikacije stižemo do sebe i do drugih, to je polje samoodređivanja. U komunikaciji, ako ne tragamo slobodno za istinom, lepotom, vrednostima, onda ostaje pitanje jesmo li mi pod maskama, jesmo li mi oni što se skrivaju, jesmo li mi oni što se adaptiraju, oni što su spremni da sa lažima i lažju komuniciraju. A najteža, najopskurnija najproblematičnija situacija u komunikaciji je tamo gde vlada strah. Ljudi od straha su izgubljeni za komunikaciju, jer oni potiskuju samu istinu“ rekao je profesor Ratko Božović u svom uvodnom izlaganju.

 

Uvodnu reč Ratka Božovića možete u celosti odgledati na you tube kanalu Novog optimizma:

https://www.youtube.com/watch?v=pXRNT-WwvRY

Brajan Ebel, savetnik ambasadora Kanade, pre početka razgovora uručio je ediciju Multimedia na dar Magdi Fehervari –  sekretarki za društvene delatnosti u Subotici.

Kao uvod u temu Brajan Ebel postavio je pitanje: koje su posledice tehnološke ekstenzije identiteta? “Izjave  i aktivnosti privatnih lica su sada sačuvane i podložne su tome da ih neko kasnije posmatra i procenjuje. Mi se oslanjamo na korporacije i kompanije  kao što su tviter, fejsbuk ili druge društvene mreže, da zaštite naše privatne informacije. Te kompanije su vođene svojim biznis modelima i  profitom, tako  da je njihov glavni motiv profit a ne dobrobit korisnika”.

“Moramo biti svesni uticaja medija na privatnost, javni interes i javnu svest da ne bismo postali žrtve tehnologije; u svakom konkretnom slučaju moramo pažljivo razmotriti koja je motivacija onih koji su pustili određene podatke u javnu sferu, koje su posledice njihovih akcija i  koji će biti efekti tih informacija koje bi oni oslobodili” zaključuje Ebel.

Predrag Šarčević, urednik Trećeg programa Radio Beograda, rekao je kako smo zahvaćeni nizom transformacija pojavom inovacija koje se ne tiču samo medija, i kako nas čeka potreba za novim kategorijalnim aparatom. “Mnogi od naših stavova o stvarima koje se danas dešavaju, pokazaće se kao preuranjeni ili pogrešni, pokazaće se da simbolički aspekti i metafore koje mi danas pravimo neće sasvim odgovarati budućnosti.”

Dalibor Petrović, sociolog, podsetio je na nedavno održane Proteste protiv diktature: “ono što bih ja istakao i naglasio je da je zapravo ovde tehnologija poslužila samo kao jedan kanal u određenom  trenutku i kontekstu. Samo zato što je postojao skup određenih faktora tehnologija je mogla da postane delatna.  Ako postoji kontekst, akteri, svi uslovi, a ne postoji tehnologija, hoće li se protest desiti? Ključno pitanje je da li je ona samo alat, megafon, ili ipak u sebi ima tu vrstu kapaciteta da stvori nešto novo, udruži, poveže, organizuje.”

Zoran Hamović, glavni urednik IP Clio, istakao je da treba postaviti pitanje i ko je taj pojedinac koji koristi nove tehnologije. “Svi mi upotrebljavamo medije, samo je pitanje ko artikuliše određenu vrstu ideje i koji je njen doseg. Taj pojedinac je metafora, on je samo neko ko je u određenom trenutku artikulisao jedan proces, dao mu legitimaciju i taj proces je dobio istorijsku relevantnost. Taj proces se vremenom institucionalizuje tako što se i drugi pojedinci s istim tim potrebama, željom, artikulacijom, sjedinjuju i stvara se jedna vrsta globalnog procesa koji artikuliše jedno društvo, zajednicu, koja može biti nacionalna, državna, planetarna.”

 

Video prilog sa događaja možete pogledati na you tube kanalu Novog optimizma

https://www.youtube.com/watch?v=WhkogXPMXJs/