NOVA SOLIDARNOST ZA KIKINDSKE

18.04.2018. Beograd

Pozivamo Vas na okupljanje povodom izlaska 1001. broja "Kikindskih", u petak, 20. aprila, u Centru za kulturnu dekontaminaciju (Birčaninova 3), od 19 časova.

Očekujemo pojedince i organizacije da nam se priključe u borbi za opstanak slobodnih medija u Srbiji, jer smo svedoci sve većih političkih i ekonomskih pritisaka na redakcije koje ne žele da budu propagandna mašinerija vlasti i sve jače gaženje prava građana da dobiju objektivne i pravovremene informacije od javnog značaja.

U CZKD-u će se u organizaciji Novog Optimizma okupiti prijatelji i poštovaoci "Kikindskih", kao i predstavnici lokalnih medija i pokreta,  koji su u podjednako nezavidnom položaju kao i "Kikindske".

Podsetićemo se, uz komentare poznatih ljudi iz medija i kulture, najzanimljivijih naslova i tema iz "Kikindskih" u prethodnih 20 godina, a na okupljanju će biti označen početak kampanje Grupe za slobodu medija "Branim Kikindske“ - Za narednih 1000 brojeva Kikindskih!

Pridružite nam se u podršci "Kikindskim" koje bez naše pomoći i solidarnosti neće još dugo moći da se štampaju.

Poruka poslata sa skupa biće jasna - NIKAD ROBOM!

 

...

O Kikindskim

Devetog oktobra 1998. godine na kioscima u Kikindi i okolnim mestima po prvi put se pojavio nedeljnik "Kikindske", a u petak 13. aprila izašao je 1000. broj.

Od prvog broja do danas novine su ostale slobodne i svoje, bile su verna hronika grada i severnog Banata u proteklih 20 godina, ali i nepokoljebljivi glasnik antifašizma i borbe za slobodno društvo.

Ekipa koju je na početku okupio urednik Željko Bodrožić uz podršku direktora Doma omladine Duška Francuskog - Mila Melank, Jovan Gvero, Vladislav Vujin, Gordana Perunović - Fijat, Srđan Tešin... radila je s njim tokom devedesetih u novinama koje su izlazile u Kikindi - KI press, Kikindske novosti i Velika Kikinda. Sve te novine su bile kratkog daha, ali su u tim skoro nemogućim uslovima za rad ostavile značajan trag. U Domu omladine ekipi su se pridružili Dragomir Vlaisavljević, Miša Dragin, Aleksandar Šomođi, Žužana Sokolai, Helena Konstantinov, Aladin Bakhit, Mića Vujičić, Dijana Subotički, Zoran Tomašev, Aleksandar Sabo... Kasnije su u redakciji "Kikindskih" radili i stvarali i Stevan Dragin, Mile Đaković, Olja Tomin, Iva Stoisavljević, Dragana Antić, Ubava Đogo, Predrag Bata Nedeljkov, Miloš Sekulić, Ivan Kovač, Srđan Srdić, Mirna Laković i mnogi drugi...

"Kikindske" su zbog svog pisanja uvek bile na udaru vlasti. U devedesetim, po zloglasnom Zakonu o javnom informisanju Vlade SPS-a, JUL-a i radikala. Pored "Vranjskih" najkažnjavaniji su lokalni štampani medij krajem devedesetih. Ni sa demokratskim promenama nisu se oslobodili sudova, naprotiv, mnogi moćnici sa severa Banta - političari, biznismeni i slični krenuli su besomučno da ih tuže, kao u nekoj koordinisanoj akciji, i uz to zaskočili su ih i lokalni kriminalci, tabadžije i navijačke grupe, pa su neki od članova redakcije pretrpeli i fizičke napade.

Zbog objavljenih tekstova osuđivani su pred domaćim sudovima i drakonski novčano kažnjavani, ali su novinari "Kikindskih" prvi koji su zbog takvih sudskih odluka dobili spor protiv države pred Komitetom Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Njujorku (2005. godine), kao i dva spora pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu (2009. godine).

Nekoliko meseci krajem 2004. i početkom 2005. godine bili su bez stalne redakcije, okupljajući se povremeno i funkcionišući zahvaljujući internetu. Nesebično su tada u pomoć pritekle kolege iz Radio televizije VK, a kao spasitelj se pojavio Vukašin Obradović, čije su "Vranjske" u tom periodu bile izdavač "Kikindskih".

Najteže im je bilo 2014. i 2015. godine, kada su ih poreznici "masakrirali", te od marta do maja 2015. godine novine nisu izlazile u štampanom izdanju, i to je jedini period od 1998. godine kada na kioscima u Kikindi i okolini nije bilo "Kikindskih".

Teško je redakciji "Kikindskih" i danas, kao i drugim slobodnim medijima u Vojvodini i Srbiji, ali i dalje opstaju i veruju da će prebroditi i ove neprilike.

"Kikindske" su se u protekle dve decenije otvoreno suprostavljale ratu, nacionalizmu i ksenofobiji, objavljivali tekstove o zloupotrebama političkih i privrednih moćnika, policijskih i vojnih službenika, kao i o poslovima i nasilju lokalnih kriminalnih grupa i uz to bili hronika Kikinde i okoline i verujemo da će i u budućnosti biti pouzdan izvor o svemu što je bilo u centru pažnje javnosti na severu Banata.

"Kikindske" su svih ovih godina veliki prostor posvećivale umetnosti, kulturi i supkulturi, i za nedeljnik su pisali najznačajniji pisci iz regiona, a redakcija je pokrenula i književni časopis "Severni bunker", objavila nekoliko knjiga i bila organizator brojnih tribina, koncerata, izložbi i filsmkih projekcija.