Održana promocija knjiga Radeta Šerbedžije

28.12.2016. Beograd

Organizacija: "Novi optimizam", Medija centar i "Nova knjiga" iz Podgorice

U saradnji sa Medija centrom i uz podršku „Nove knjige“ iz Podgorice, Pokret "Novi optimizam" organizovao je 27. decembra u Medija centru promociju autobiografske proze "Do poslednjeg daha” i  zbirke izabrane poezije "Stranac" Radeta Šerbedžije. Na promociji su, pored Šerbedžije, govorili i Borka Pavićević, dramaturškinja, kolumnistikinja i osnivačica „Centra za kulturnu dekontaminaciju“, reditelj Dejan Mijač, novinar Dragan Kremer, dok je moderator bio Aleksandar Đuričić, novinar.

Rade Šerbedžija govorio je o svojoj knjizi u nastajanju pod nazivom “Zelena karta” u kojoj je reč o njegovom životu u Londonu i Americi. “Pisao sam bez grča sve do 180 stranice i onda sam stao. Počeli su ljudi da umiru. Ljuba Tadić je otišao, ali sam ga nadrealno ipak smestio u knjigu. Kao javio mi se na Crvenom trgu u Moskvi gde priprema predstavu sa zaslužnim umetnicima Boljšoj teatra", kazao je Šerbedžija. Umetnik kaže da je stao sa pisanjem kada su počeli da odlaze ljudi koji su mnogo značili u životu. Prema njegovim rečima u to vreme, kada nije snimao filmove, samo je igrao remi u Los Anđelesu.

"U kafeu kod Adema Jugoslovena iz Banjaluke koji drži Titovu sliku u kuhinji igrao sam remi sa Albancima sa Kosova, Srbima, Hrvatima, Bosancima...sa svima iz bivše Jugoslavije. Nigde na svetu ne igram remi osim u tom kafeu. Postao sam zavisan od igranja remija sa tim mojim prijateljima u tom kafeu i prestao sam da pišem knjigu. Odlično igram preferans i poker, ali mi je gušt da igram sa tim prijateljima taj dosadan remi u malom kafiću u Los Anđelesu. Sedam godina nisam nastavio pisanje te moje nove knjige. Pre par meseci sam nastavio pisanje i verujem da ću završiti knjigu do marta 2017. godine" kazao je Šerbedžija.
Njegova velika želja su bile studije književnosti. "Nikada nisam hteo da budem glumac. Bio sam odličan na pismenim zadacima iz književnosti u srednjoj školi. Želeo sa, da budem pesnik ili pisac, ali eto postao sam glumac. Postao sam glumac jer sam pred odabir studija raskinuo veliku ljubav, pa je ta devojka otišla u Beograd, a ja u Zagreb. Hteo sam u Beograd na studije književnosti, ali me je život tako udesio da u Zagrebu upišem glumu", kazao je Šerbedžija.

Kaže da je za njega Ljuba Tadić najveći glumac kojeg je video. "Silno sam ga voleo. Baš silno. On je najveći glumac na svetu. Od njega su svi naučili mnogo. Bio je kontrabas koji je u času znao postati violina. Savršenstvo inteligencije, snage i emocije. Imao je briljantnu tehniku i intuiciju".

Razgovor o knjigama organizovan je između serije koncerata koje Šerbedžija održava u Novom Sadu, Beogradu, Somboru, Baču. On je zaokružio svoje umetničko stvaralaštvo time što se uspešno ostvaruje kao glumac, pisac i muzičar. Novinar Dragan Kremer skrenuo je pažnju na to da je Šerbedžija "sve u jednom” dok je za knjigu "Stranac" izjavio kako je, muzički rečeno, "dragocena kompilacija pesama, stranih hitova i ranih radova Radeta Šerbedžije koji se ne pronalaze baš lako". Ukazujući na podudarnost likova i situacija  u proznom i poetskom Šerbedžijinom delu Kremer nas postavlja pred imaginarnu situaciju gde bi neko na magičan način izmešao ove dve knjige poput dva špila karata čime bi se dobila jdna rastresita forma koja podseća na dnevnike i autobiografije Boba Dilana ili Peti Smit, njegove izaslanice, jer “talenat nekih ljudi ne može da se sabije u jednu formu ili stroge formate”.

Borka Pavićević, u svom obraćanju, osvrnula se prvo na njegovu glumačku karijeru ne bi li na nakon toga pokrenula pitanje sećanja i svedočenja u istoriji ili savremenosti. „To je jedan od ozbiljnih procesa; ko i kako svedoči. A literatura ima tu veliku mogućnost . A Rade, pišući knjigu „Do poslednjeg daha“,  biva jedan od najpasionarnijih svedoka jednog istorijskog perioda, tj. svog života“. Samu knjigu Borka je okarakterisala kao „literarno svedočanstvo koje ima poetski i etički značaj“.

Dejan Mijač, “patrijarh srpskog pozorišta” kako ga je predstavio Đuričić, osvrnuo se na svoje poznanstvo sa Šerbedžijom koje je započeto na Filmskoj akademiji: "Fasciniralo me je šta je Rade usvojio kao glumac. Toliko inteligentnog odnosa prema igri nisam video do tada i nisam mogao da predpostavim da postoji takav mlad čovek. Rade Šerbedžija kao glumac me je više puta učinio srećnim. To je buntovan čovek koji ne pristaje na svoju kožu. On pobunu nikad nije oživljavao u destruktivnom maniru. Rade je uspevao da izađe iz svoje kože i da ponosito stoji na vetrometini. "

Nakon promocije knjiga prisutni su nastavili druženje na koktelu u malom klubu Medija centra gde su bili prpremljeni delikatesi koje preporučuje “Vojvodina recommended”,  regionalni program pokreta "Novi Optimizam".  Tu su, uz prisniju atmosferu, prisutni uživali i uz zvuke gitare Branimira Rosića koji je, zajedno sa Šerbedžijom, otpevao i Štulićevu pesmu “Meni se dušo od tebe ne rastaje”.