“Politička ekonomija medija: vlasnici i gospodari” u Kragujevcu

19.06.2017. Beograd

Posledice loše privatizacije medija, netransparentnost vlasništva i uticaj oglašivača i krupnog kapitala na medije, bile su neke od tema debate “Politička ekonomija medija: vlasnici i gospodari” koja je održana u kragujevačkoj Narodnoj biblioteci, u organizaciji Pokreta Novi optimizam i IP Clio. 

 

­­­­­­Vlasnici medija nisu ljudi iz struke, novinari su zaplašeni i onemogućen im je rad, a deo krivice snose i državne institucije koje ne sprovode donete medijske zakone, koji su u velikoj meri usklađeni sa zakonskom regulativom zemalja Evropske unije – neki su od zaključaka do kojih su došli učesici razgovora.

“Kod nas se naročito može videti ogroman uticaj politike na medijsku industriju” ističe Perica Gunjić, glavni urednik Cenzolovke. “Poslednjih godina smo svedoci kako vlast, partije, i ljudi bliski partijama na vlasti i samom vrhu države, stvaraju svoje medije i lagano šire uticaj”

Kao primer, Perica navodi dva tabloida i jednu televiziju, Informer i Srpski Telegraf kao i TV Pink, koji po njemu  nemaju veze sa novinarstvom ali su odlični kao propagandistički odred koji nastupa kao vojska koji se više obračunava sa protivnicima vlasti nego što informiše građane o važnim pitanjima.

“Tu vidimo jedan novi fenomen u odnosu vlasnika i politike i  njihovog uticaja na medijsku industriju koji nije bio toliko izražen ranijih godina. To se ogleda u pravljenju propagandističkih medija koje ne interesuje da teže istini. Ukoliko je laž potrebna da stvore sliku o nekom događaju oni će to i raditi potpuno svesni da su to brutalne laži” zaključio je uvodničar u debatu, Perica Gunjić.

Uvodnu reč Perice Gunjića možete u celosti odgledati na you tube kanalu Novog optimizma:

https://www.youtube.com/watch?v=pcw_qHCFk24

 

Urednik Kikindskih novina Željko Bodrožić naglašava da "Srbija ima potencijala za osnaživanje medijske scene, ali, mnogo je unutrašnjih faktora zbog kojih nije stabilizovana medijska industrija".

Bodrožić smatra da su novinari u Srbiji onemogućeni da obavljaju svoj posao i zastrašeni više nego ikada ranije. On objašnjava da su evropske države pritekle u pomoć štampanim medijima u svojoj zemlji, pa tako u Nemačkoj i Francuskoj od 2008. godine i početka ekonomske krize novine dobijaju razne poreske i druge olakšice.

“Ti primeri pokazuju da država ima načina da pomogne štampanim i drugim medijima i da pospeši ulazak novinara u vlasničku strukturu. Međutim, problem je što smo mi novinari umetnici, malo ko od nas je sposoban da vodi firmu. Vreme u kome živimo je stvorilo oportuniste i ljude koji idu niz vodu i ne žele da se bore za svoju slobodu. U Kikindskim novinama slobodu skupo plaćamo” objašnjava Bodrožić.

Medijska slika u Kragujevcu, u kojem su pred gašenjem gotovo svi veliki mediji, nije ništa bolja u odnosu na republičku, a za urednika Kragujevačkih novina Miroslava Jovanovića, Kragujevac je od kolevke novinarstva postao njena grobnica. Jovanović je istakao da su nakaradne privatizacije počele još 2000. godine, što je dovelo do gašenja lista „Svetlost”, nekadašnjeg brenda grada i nedeljnika koji je u kontinuitetu postojao od završetka Drugog svetskog rata, a nastavile su se poslednjom privatizacijom Radio televizije Kragujevac.

Nije se vodilo računa ni ko kupuje medije, ni kojim novcem, pa se došlo do toga da je u medije ušao prljav novac i da su mnoge medijske kuće služile za njegovo pranje. Kada je „Svetlost” trebalo da se privatizuje dobili smo obećanje iz tadašnje Agencije za privatizaciju da će se voditi računa o takozvanom kvalifikovanom kupcu, odnosno da će televizije i novine kupovati ljudi iz medijske sfere, sa određenim kvalitetima. To se naravno nije desilo i vidite gde nas je to dovelo” istakao je Jovanović.

Da situacija u gradu jeste sumorna slaže se i Dejan Milošević, vlasnik portala „Prvi Prvi na skali”, ali objašnjava da deo krivice za ovakvo stanje snose i novinari, koji su se predali i više ne žele da se bore.

“Čini mi se da se nalazimo na prekretnici po pitanju svesti, jer smo do sada uvek bili dotirani iz državne sfere, imali smo državnu kasu i iz nje je proizilazila naša sigurnost. To je ušuškalo novinare pojedinačno, ali i cele redakcije. Mislili smo da će neko uvek da brine o nama. U Kragujevcu danas postoje ljudi koji su otišli ili su oterani iz starih redakcija i koji su osnovali svoje agencije i portale i nastavili su da se bave novinarstvom. Sada je pitanje šta će oni da proizvode, da li će to da budu komercijalni sadržaji od kojih će da prežive ili će se okrenuti ozbiljnim temama” objašnjava Milošević.

On smatra da još uvek ima novinara koji žele svoj posao profesionalno da obavljaju, ali da nedostaje pomoć lokalne samouprave i države. Smatra da će biti pravo čudo ako Grad raspiše konkurs za projektno sufinansiranje medija, ali ističe da će biti zanimljivo i ko će sve na njega da se prijavi.

Mehanizam kontrole nad delom medija ide od političara prema oglašivačima, istakao je novinar BIRN-a Slobodan Georgiev.

"Sve pokazuje da tržištem medija upravljaju ljudi koji su na vlasti. Bez obzira što postoje mnoge kompanije koje se oglašavaju i troše novac u toj oblasti i one su pod kontrolom ljudi koji su na vlasti. To je mehanizam koji je ovde ranije uspostavljen kroz sistem agencija koje prodaju medijski prostor, koje su uvek bile pod kontrolom partije na vlasti, a to je dosta radikalizovano u poslednjih pet godina, pod upravom SNS-a”, naveo je on.

Vlatko Sekulović, advokat, sa stanovišta nekog ko se bavi pravom, a ne medijima, a u vezi sa vlasništvom nad medijima, smatra da je ta tema precenjena jer teško da se može reći da je vlasništvo nad medijima u Srbiji netransparentnije nego bilo gde drugde. Norme koje uređuju osnivanje privrednih društva koje važe u Srbiji važe i u EU.

Čak i kada se dođe do odgovora ko je formalni vlasnik nekog medija i sve je jasno i transparentno, i dalje se ne dolazi do osnovnog pitanja, a to je ko finansira određeni medij. Glavno pitanje je na koji način se mediji finansiraju” ističe Vlatko.

 

“Moj utisak je da živimo u vremenu kada su sve značajnije reklame, tj oglašivači. Kod nas nema krupnog kapitala, ili ga ima kod pojedinaca, što je pre izuzetak nego pravilo. Krupni kapital, u smislu da upravlja medijima, je u PR agencijama. Te agencije su od početka 90-ih  do danas stekle poporilično ozbiljan novac. Mediji su u popriličnom strahu od njih jer ih one mogu ucenjivati, a ne toliko od ogčlašivača koji reklamiraju svoj proizvod” zaključuje Vlatko Sekulović.

Irina Milutinović, naučna saradnica Instituta za evropske studije, rekla je kako su medijski zakoni u našoj državi relativno uspešno usaglašeni sa evropskim regulatornim okvirom EU, međutim, ne primenjuju se u praksi.

“Evropsku medijsku politiku kreiraju Savet Evrope i  Evropska komisija na taj način što donose standarde koje izražavaju u formi obavezujućih direktiva i neobavezujućih preporuka i tako se formira evropski regulatorni okvir za medije koji je jedinstven i obavezujući za sve zemlje članice EU, ali i za zemlje u tranziciji koje tendiraju članstvo”.

U osnovi tog jedinstvenog evropskog regulatornog okvira su navedeni standardi antimonopolske politike: nezavisnost medijskih sadržaja od uticaja političke vlasti; snaženje nezavisnih regulatornih tela; transparentnost vlasništva nad medijima; sprečavanje nivoa medijske koncetracije rizičnog za ulogu medija u demokratskim procesima” obajsnila je Irina Milutinović uz zaključak kako ne postoji jedinstveni medijski model koji može da se primeni na sve države Evrope, već je svaka država u obavezi da pronađe mehanizme primenjivanja ili implementacije tih standarda u praksi.

 

Irina Milutinović navela je još i rezultate istraživanja Saveta Evrope obajvljenih u maju 2017. Oni pokazuju da je soboda medija poslednjih godina u Evropi ozbiljno ugrožena. Jedna trećina ispitanika kaže da je doživela fizički napad tokom perioda od tri poslednje godine u vezi sa bavljenjem svojim poslom; najčešći oblik nasilja je psihološko nasilje koje je prijavilo 70 % novinara; sajber maltretiranje je zastupljeno kod više od 50 % novinara; polovina evropskih novinara je rekla da su trpeli zastrašivanje nekih interesnih grupa koje su povezane i sa politikom i policijom. 

 

Video prilog sa debate možete pogledati na you tube kanalu Novog optimizma

 

https://www.youtube.com/watch?v=Bwr2Vhn1aRs