"Profesija novinar: od univerzalne sveznalice do ponosne neznalice" u Nišu

18.05.2017. Beograd

 Pokrenuta inicijativa da se uputi proglas koji bi u deset tačaka izrazio zahteve potpisnika za zaštitu položaja, slobode i ugleda novinara, pravo na stručno usavršavanje i unapređenje struke.

 

Profesija novinar: od univerzalne sveznalice do ponosne neznalice

 

Razgovor na temu “Profesija novinar: od univerzalne sveznalice do ponosne neznalice” održan je 23. maja, u Media & reform centru u Nišu. Bio je to drugi u seriji od deset tematskih razgovora koje organizuju IP Clio i Pokret Novi optimizam pod nazivom  Mediji i Novi optimizam, a u okviru obeležavanja dvadeset godina postojanja edicije Multimedia.

Učesnici u razgovoru, kao i prisutna publika, izneli su stavove na temu položaja novinarske profesije ali i celokupne medijske scene u Srbiji; odgovornostima koje profesija sa sobom nosi ali i o (ne)poštovanju i (ne)postojanju zakona i standarda profesionalizma; o tehnološkoj revoluciji koja vapi za redefinisanjem položaja ali i uloge novinara u društvu; komercijalnoj ideologiji novinarstva kojoj smeta etika u novinarstvu; o tome ko je zapravo kriv za položaj novinara u Srbiji; koliko je obrazovanje ključna stavka u formiranju novinara…

Gordana Suša, novinarka, u svom uvodnom izlaganju, rekla je kako je već uobičajila da kaže da „postoje danas čuvena 4S srpskih medija, i to su skandal, sex, smrt, senzacija. Dakle nije težište na informisanju i ostvarivanju ljudskih prava nego je težište na golom profitu. Naravno uz časne iznimke postoje mediji koji časno rade svoj posao ali na žalost u manjini su“. Prisutne je podsetila na vreme kada je počinjala svoju karijeru, tada je novinarstvo je bilo retko zanimanje i uglavnom su ga zaposedali muškarci. „Kada sam ja počinjala baratalo se nekom cifrom od dve do tri i po hiljade novinara u celoj onoj velikoj zemlji, onoj Jugoslaviji. Danas, samo u Srbiji, imamo 15 000 novinara, po popisu oba udruženja, i mnogo je više onih koji se izdaju za novinare, a zapravo to nisu“ ističe Suša i kaže kako ona u tome vidi ključnu razliku između dva perioda.

Mladen Velojić, direktor Media i reform centra u Nišu, otvorio je razgovor stavom da kada razgovaramo o položaju novinara moramo imati na umu da su oni sada prekarni radnici, i više su nadničari nego što se slobodno bave profesijom. Nada se da će ovakvim razgovorima učiniti da se njihov položaj u društvu popravi ali ističe da moramo imati na umu kako smo ugroženi prvo kao ljudi, zatim kao građani a onda i kao profesionalci”.

Jovanka Matić, istraživačica medija, rekla je  kako u današnjoj slici statusa novinara vidi dva problema: globalni i lokalni, a oba se tiču profesionalnog identiteta i pitanja šta je to što novinar treba da bude danas u društvu. “Svedoci smo tehničke revolucije koja iz temelja menja položaj novinara u društvu jer novinar nije više ekskluzivni akter koji drži u svojim rukama ključ za vrata u javnu sferu. Danas svako ko ima priključak na internet može da prikuplja, oblikuje i širi informacije. Ono što profesionalni novinari smatraju svojim jakim stranama, objektivnost, odgovornost, obrazovanje, etiku, tačnost, kvalitet, to nisu jake strane naše medijske produkcije i naših novinara i to strahovito umanjuje sposobnost današnjih medijskih radnika da se odupru toj novoj promeni koja ih čeka. Novinari će svoju ulogu morati da redefinišu” rekla je Jovanka Matić  osvrćući se na globalni status novinara. Što se tiče lokalnog, koji je po njoj tipično srpski odnosno balkanski, odnosi se na populističko okruženje u kojem novinari rade: “Mi na vlasti imamo populistički režim koji tvrdi da su upravo oni taj jedini pravi reprezent narodne volje, i oni su antipluralisti u smislu da osporavaju pravo svakom drugom političkom reprezentu da predstavi tu narodnu volju. Populistički lideri medije smatraju nepotrebnim, osim samo kao megafon, pojačivač poruka, jer oni žele direktnu komunikaciju sa narodom. Slobodni pluralistički mediji su im prirodni neprijatelj”. Matićeva zaključuje kako mi trenutno nemamo odgovora ni na jednu ni na drugu pretnju, i u toj borbi, koju moraju da predvode novinari, moraju da pomognu i druge strane u društvu.

Rade Radovanović, novinar i dramski pisac, ističe da smo došli do takve situacije da se sadašnja vlast, oličena u voljenom “gospodaru”, sve više ispoljava u “neophodnosti da se ugasi sve što je nekakav tračak i zračak činjenica i istina”. Ulogu medija u takvim uslovima ocenjuje kao upitnu, a time je i svaki profesionalac doveden u pitanje, kao i sama profesija – ocenjuje Radovanović. U tom smislu, pitanje novinarske profesije i informisanja uopšte nije primarno pitanje u Srbiji, ne zato što nije važno, nego zato što će svaki normalan čovek, smatra Radovanović, imati potrebu da se samoorganizuje i organizuje nekakvu samoodbranu zajedno sa drugim normalnim ljudima, i to će biti sve očigledniji uslovi života u Srbiji.

Dragana Sotirovski, novinakrka i dobitnica nagrade za građanski aktivizam, smatra da novinari jesu krivi za svoj trenutni položaj, i to bez obzira u kojoj medijskoj kući se nalaze. “Punih dvadeset i pet godina sam na RTS-u, gospodara je uvek bilo i biće ih; gospodari se menjaju, novinari ostaju, samo je pitanje koliko novinar kao ličnost i profesionalac dozvoljava da neko gospodari onim što radi. Za ovo vreme u RTS-u moje kolege i ja dobili smo dve preporuke i nikakvu zabranu”, rekla je Dragana. “Ako govorite istinu, i ako smo zbog nje svi mi kao kolege ugroženi, hajde da se udružimo, itekako u Evropi ima onih koji  hoće da nas podrže i da nam pomognu da se održimo finansijski  i da krenemo protiv tog nekog vođe” ocenjuje Sotirovski.

Vladeta Radović, profesor Filozofskog fakulteta u Nišu, rekao je kako se ne može složiti da su novinari neznalice, možemo samo diskutovati o tome da li imaju odgovarajuće obrazovanje. “Jedino novinar može biti nosilac informisanja, a kako će neko razumeti novinara ako nema kritičko mišljenje. Borba za medijsku pismenost je borba za kritičku misao” poručuje profesor. Govorio je i o neophodnosti da se uvedu standardi u pozitivno pravne norme novinarske profesije, “sujeta je panično stanje skučenog uma kojoj novinari nekad pribegavaju. Ako ne usvojimo standarde takvih će biti sve više, jer lakše je biti glup i neobrazovan. Ne sme da nam bude sve jedno da li je neko završio tri razreda osnovne škole pa pojačao atribute plastikom i postao novinar”.

Zoran Hamović, glavni i odgovorni urednik izdavačkog preduzeća Clio kazao je, kada je reč o novinarima kako je “danas, zahvaljujući ogromnom broju medija, stvorena velika mogućnost da se i neprofesionalci pojavljuju u ulozi profesionalaca. Lični integritet i profesionalna etika su veoma važni, ali moraju počivati na ozbiljnom znanju  koje se neprekidno usavršava”. Potencijalna rešenja za datu situaciju Zoran Hamović vidi u ličnoj odgovornosti, sindikalnoj odbrani prava i u neprekidnom zalaganju za poštovanje profesije. “Najvažniji su ljudi. Ukoliko imamo čelne ljude u medijima koji ignorišu obrazovanje i koji lažnim diplomama i partijskim postavljeninjima pokrivaju svoje neznanje i ćutimo, onda dobijamo jednu vrstu superiornosti inferiornih. U ovom trenutku mi smo žrtve takve nekritičke i podaničke javnosti”, ističe Hamović koji je pozvao da se sa skupa uputi proglas koji bi u deset tačaka izrazio zahteve potpisnika za zaštitu položaja, slobode i ugleda novinara, pravo na stručno usavršavanje i unapređenje struke.

 

Uvodnu reč Gordane Suše možete u celosti odgledati na you tube kanalu Novog optimizma:

https://www.youtube.com/watch?v=yANEfTAKCNc

 

Video izveštaj sa razgovora “Profesija novinar: od univerzalne sveznalice do ponosne neznalice” možete pogledati na you tube kanalu Novog optimizma:

https://www.youtube.com/watch?v=hIJj-EQIvpk

 

Sledeći razgovor, “Spin je mrtav živeo spin”, održaće se u Novom Pazaru 30. maja u Kulturnom centru u 12 časova.