“Publika kao (ne)kritika” u Vranju

14.06.2017. Beograd

"Komercijalizacija je na delu svugde u svetu i mislim da je čitava planeta jedan veliki tabloid i da svi živimo nešto što je, ja sam to još pre nekoliko godina nazvala čak i u teorijskim studijama „tabloidiotiozacija“, ali publika zaslužuje jednu drugu vrstu tretmana" - Neda Todorović

Na debati “Publika kao (ne)kritika” održanoj u Vranju 16. Juna moderator Ranko Stojilović, novinar Radio Beograda 2, sledeća pitanja postavio je kao ključna: da li je kritika medijskog sadržaja iščezla ili iščezava; da li postoji inercija u društvu na reagovanje prema samom sadržaju medija; šta je uzrok tome što većina publike nije kritična prema onome što dobija; da li je nedostatak medijske pismenosti opšte mesto i da li bi na tome trebalo više raditi, ili u okviru samih medija postoje koncepti za obrazovanje medijske publike; koliko komercijalni mediji treba da podilaze ukusu publike da bi obezbedili svoju komercijalnu održivost.

Neda Todorović, profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu, u svojoj uvodnoj reči zastupala je tezu kako publika i ne zna šta želi, dok joj se to nešto ne ponudi.

„Ono što je u tom kontekstu vrlo značajno je činjenica da mediji, u sredini kakva je naša, a to je sredina gde je pedeset posto funkcionalno nepismenih, koja je vrlo siromašna i vrlo zaostala, imaju jednu drugu vrstu odgovornosti prema toj publici“ navodi Neda uz zaključak kako bi obrazovna funkcija, koja je kod nas u potpunosti potisnuta pred zabavnom funkcijom, neophodno morala da egzistira u medijima ukoliko postoji želja da se na neki pozitivan način deluje na publiku.

Komercijalizacija je na delu svugde u svetu i mislim da je čitava planeta jedan veliki tabloid i da svi živimo nešto što je, ja sam to još pre nekoliko godina nazvala čak i u teorijskim studijama „tabloidiotiozacija“, ali publika zaslužuje jednu drugu vrstu tretmana“ istakla je Neda Todorović.

Vukašin Obradović, osvrnuo se na ulogu medija u demokratskom društvu: “nema demokratskog društva bez slobodnih medija niti ima slobodnih medija u nedemokratskim društvima. Mediji su, kao osnovni činilac i generator javnog mnjenja, jako važni za demokratski razvoj svakog društva”.

Glavni urednik nedeljnika “Vranjske” rekao je kako je moć je odavno izmeštena od građana, kao osnovnog elementa društva, u neke druge institucije.

Građanin se svakodnevno oseća koliko je on kao jedinka nemoćan pred nametnutim sistemom vlasti. Možemo mi kritikovati građane, ali građani žive u konkretnim okolnostima, a ako se zapuše svi kanali za dijalog, nema medija, nema mogućnosti da se kroz neke druge načine komunikacije utiče na političke odluke, postavlja se pitanje šta građanin može tu da uradi. Na kraju se učlani u stranku i očekuje neki benefit” rekao je Vukašin uz zaključak da građani nisu slobodni u dovoljnoj meri da se bune, naročito kada su na rubu egzistencije.

Obradović je još rekao kako bi bilo korisno da se češće razgovara o tome kakav je kvalitet ozbiljnih medija, jer po njegovom mišljenju, unutrašnjim slabljenjem ozbiljnih medija dobija se većinska čitalačka publika koja je nekritički raspoložena prema sadržajima.

Veselin Simonović, direktor “Blica”, smatra da ne postoji publika kao jedistvo. “Problem kad se priča o medijima je to što ima previše uopštavanja. Postoje zahtevniji čitaoci i oni su publika koja će biti kritična prema onome što mi pišemo, pričamo, radimo, proizvodimo kao sadržaj”.

Problem sa onom publikom koja je glasna i kritična je što ona ne izgovara glasno svoju kritiku prema medijima. Ali i za to ima razlog – ako to kaže onda se izlaže opasnosti da bude satanizovana, na najgori mogući način u raznim medijima tretirana, a da to ne može zadovoljiti na sudu, tužiti taj medij”.

Najveći problem direktor “Blica” vidi u regulatornim telima koja ne funkcionišu a pritom su i izvor korupcije. “Oni čak javno saopšte da neće da rade svoj posao da se ne bi zamerili nekoj političkoj strukturi. Oni ne rade i onda imamo to što imamo u etru. To je opasnije od onoga što imamo na papiru na kioscima. To samo odraz i nastavak onoga što su proizvele naše televizije”.

Zoran Hamović, glavni urednik IP Clio, postavio je pitanje kome se obraća aktuelna vlast. Po njemu obraća se “onima koji nemaju škole, onima koji pretežno mumlaju a manje govore, onima koji su slabijeg imovnog stanja, koji nisu u Beogradu i time bliski institucijama”.

“Saučestvujemo u životu jedne zajednice koja je sve manje pismena, odnosno sve manje misli. Sasvim je logičan ishod populističke politike u kojoj se svaka misao ili način života daruje onome ko je vlasnik naših života. Mi kao građani njemu podanički prepuštamo da misli o nama, a to je jedna vrsta duhovne lenjosti i neučešća u sopstvenom životu. Nama nije daleka ta vrsta podaničkog mentaliteta. Ali onda ne možemo kriviti samo vlast misleći da možemo da izbegavamo čitanje, učenje, razmišljanje” istakao je Zoran Homavić.

Na pitanje gde je optimizam u medijima urednik IP Clio odgovorio je da se “novi optimizam temelji na ličnoj odgovornosti pojedinca, na onom kapitalu koji svaki pojedinac može imati, a to je kritička distanca u odnosu na glupost koju formira i šalje populistička politika”.

 

Video izveštaj debate možete pogledati na you tube kanalu Novog optimizma

 

https://www.youtube.com/watch?v=ATM5z0SGSDM&feature=youtu.be