"Spin je mrtav, živeo spin" u Novom Pazaru

26.05.2017. Beograd

Održan je treći u seriji od deset razgovora koje organizuju IP Clio i Pokret Novi optimizam pod nazivom  Mediji i Novi optimizam, a u okviru obeležavanja dvadeset godina postojanja edicije Multimedia. 

U Kulturnom centru u Novom Pazaru, 30. maja, održan je razgovor na temu “Spin je mrtav, živeo spin”. To je bio treći u seriji od deset razgovora koje organizuju IP Clio i Pokret Novi optimizam pod nazivom  Mediji i Novi optimizam, a u okviru obeležavanja dvadeset godina postojanja edicije Multimedia. Razgovori su do sada realizovani u Novom Sadu, Nišu, Novom Pazaru, dok će naredni biti u Subotici, Užicu, Vršcu, Kragujevcu, Vranju, Šapcu, Zaječaru.

Neke od tema koje su bile predmet razgovora u Novom Pazaru bile su kakva je stvarna moć medija danas i da li su mediji još uvek “psi čuvari” demokratskog društva, ili su okovani lancima i time uslovljenog uticaja; koji su to centri moći koji utiču na medije i koji je uticaj pseudo-događaja na kvalitet i istinitost informisanja; ko, na kraju zaista, oblikuje medijsku scenu Srbije; koje su tehnike i taktike pričanja priča; kako mediji manipulišu i kako se medijima manipuliše u Srbiji.

Menadžer kancelarije OEBS-a u Novom Pazaru Filip Mekmehon, ovom prilikom, donirao je ediciju Multimedia Kulturnom centru, a poklon je primio direktor novopazarskog Kulturnog centa Husein Memić. Menadžer kancelarije je time poslao poruku da OEBS podržava otvoren i inkluzivan pristup medijskoj pismenosti koja se ostvaruje kroz formalno i neformalno obrazovanje. “Misija OEBS će nastaviti da pruža podršku saradnji između  javnih obrazovnih institucija, države i nevladinog sektora” izjavio je Filip Mekmehon i dodao da medijska pismenost doprinosi jačanju interkulturalne senzibilnosti građana, omogućavajući građanima da razumeju različitosti modernog društva. Takođe je istakao da edicija Multimedia doprinosi širenju specijalizovanih znanja u našem društvu i pomaže u postavljanju profesionalnih standarda u novinarstvu. “Okupili smo se danas da pružimo našu podršku razvijanju slobodnih i nezavisnh medija kao i slobodnom pristupu informacijama i znanju. Naša je čast da doniramo ediciju Multimedia Kulturnom centru kao simbol naše podrške medijskoj pismenosti i obrazovanju” zaključio je menadžer kancelarije OEBS-a.

Profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, Branimir Stojković, uvodničar u temu, skrenuo je pažnju na višeznačnost reči spin i spinovanje gde je u upotrebi i složenica “spin doktor” koju objašnjava tako da spin doktor ne leči nikoga već „on pokušava da nekoga zatruje lažnom informacijom i proizvede efekat  po njegovu svest i po njegovo ponašanje“.

Spinovanje, odnosno spin znači takođe i predenje, ispredanje bilo čega, najpre pređe, a zatim i priče. Ono gde se spin obogati jeste na nivou priče, opisa nekog događaja, nekog fenomena, nekog političkog junaka“ ističe profesor Stojković.

Uvodnu reč profesora Stojkovića možete u celosti odgledati na you tube kanalu Novog optimizma

https://www.youtube.com/watch?v=QB3t8sXytUc 

Miroljub Radojković, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, složio se sa profesorom  Stojkovićem i ističe bogatstvo značenja reči – “spin je dobio negativnu  konotaciju, i kad kod nas hoćemo da kažemo da neko propagira, laže, pokušava da manipuliše, da iskrene ugao posmatranja i značenje, onda se kaže da spinuje” .

Profesor Radojković osvrnuo se na knjigu “Strategija Šeherezade” gde je reč o značaju story tellinga – pričanju priče. “Kristijan Salmon smatra da smo danas zaplovili u društvo gde svako ko hoće da pridobije pažnju javnosti mora da se bavi story telling-om” i ističe kako se priče danas upredaju toliko mnogo kao nikada do sada u istoriji, i toliko ih ima da je za tri godine proizvedena ista količina informacija kao u celokupnoj istoriji civilizacije. Kaže kako živimo u “poplavi informacija, a u toj poplavi ljudi se snalaze kako znaju: neki plivaju, neki su ozbiljno zaronjeni, a neki će postati žrtve”.

Spinovati znači zavrnuti smisao informacija tako da od jednog smisla pođe ka drugom. Najbolja reč za spin u našem jeziku bila bi manipulacija” rekao je Miroljub Radojković.

“Vrlo je dobro za spin da ljudi danas opterećeni masom informacija brzo zaboravljaju stvari. Toliko prime delića informacija koje ne znaju da stave u kontekst, a nemaju ni vremena da razmisle šta to njima znači. I u skladu s tim lako je ljudima ili ponuditi  nov podatak koji je spinovan ili novu priču kaoja je probitačna za onog koji ju je poručio” ističe profesor Radojković.

Fahrudin Kladničanin programski je direktor Akademske inicijative "Forum 10". Kada govorimo o spinu kaže da je to uvek negativno, uvek je političko, uvek je prekrajanje neke volje, prikrivanje. “Spinovanje je manipulisanje krajnjim korisnicima koji žele da čuju istinu, koju su mediji u obavezi da prenesu, da bi zadovoljili javni interes nas koji želimo da čujemo ono što je realno i istinito. Mi, u stvari, živimo u hiperprodukciji spinova, jer je naše društo takvo da je cilj nekog centra koji tamo kontroliše medije i proizvodi informaciju, da nas potpuno otrgne od realnih tokova, da mi apsolutno nismo svesni relnosti u kojoj živimo” ističe Fahrudin.

Zasigurno možemo da kažemo da su mediji pod velikim političkim uticajem i političkim pritiskom, i sveprisutnim strahom, rekao je Fahrudin Kladničanin i zaključuje  da ako ”imamo spin kao proces, onda sigurno imamo i botove kao one koji rade da bi tu vest spinovali iz čega proizilazi da imamo jedno potpuno novo tržište radnih mesta za ljude koji se nazivaju botovi, koji su tu samo zaduženi da  podržavaju spinovanu vest u masovnoj hiperprodukciji”.

Jahja Fehratović, dekan Filološkog departmana Internacionalnog univerziteta, govorio je o kulturološkoj dimenziji spina ističući da ta ideja nije novijeg datuma, i da je nastala u vremenu kada nisu postojali drugi mediji osim usmenog kazivanja, odnosno epske pesme.

“Živimo u takvom vremenu gde su najznačajniji i najmarkantniji politički spinovi koji se koriste da bi se nanela šteta političkom neistmišljeniku” rekao je dekan i ističe da od druge polovine 20. veka slobodni mediji nisu postojali ni u Srbiji  ni u jugoslovenskom društvu. “Danas je mnogo političkih moći i različitih političkih uticaja i zato svako ima svoj politički medij i u tom mediju servira informaciju selektivno onako kako njemu odgovara, zbog čega i jesmo pod udarom spinova i najrazličitijih informacija” zaključuje profesor Fehratović.

Enes Radetinac, urednik poratala Glas Sandžaka, rekao je kako je najbolje manipulisati građanima tako što će se udariti na egzistenciju. “Tako je i sa novinarima, kada im udarite na egzistenciju tada ga možete najbolje kontrolisati, najveći broj novinara radi neke stvari upravo zbog toga” rekao je Enes Radetinac. “Ako mi dozvolimo da političari koje smo birali upravljaju nama građanima, ali i novinarima, onda je problem u nama ne u njima.  Ne mogu razumeti urednike, a potom ni novinare, koji mogu sebi dozvoliti da političar utiče na taj način što oni spinuju mnoge informacije. Uvek treba da postoji neka granica i oni moraju da se bore protiv toga, jer ako se jednom podlegne pritisku biće sve gore” zaključuje Radetinac

Dragan Janjić, glavni i odgovorni urednik novinske agencije Beta, stao je u odbranu kolega “malo je sužen prostor da bi se danas našla alternaiva, ne mogu se naći mediji koji bi zadovoljili vaše visoke profesionalne kriterijume i koji vas neće terati da radite nešto što nije časno i sa tog stanovišta ja imam razumevanja za kolege” ali ističe i da bez lične hrabrosti, i to ne samo u novinarstvu, već u bilo čemu, nema nikakvog napretka.

 

Zoran Hamović, glavni urednik IP Clio, zahvaljujući se učesnicima i publici na izuzetno konsturktivnom razgovoru, dodao je da se spinovanje može razmatrati i sa ekonomskog aspekta, kao stimulisanje ‘potrošača medijskih poruka’, ali i sa političkog stvaranjem moralne panike kojom se ostvaruju uslovi vrlo ozbiljne društvene kontrole. 

Video izveštaj sa razgovora "Spin je mrtav, živeo spin" možete pogledati na you tube kanalu Novog optimizma.

 

https://www.youtube.com/watch?v=wOqc_dHPkQ0